Roman "Sloboda" (Jonathan Franzen, Freedom, 2010) spada u grupu debelih, klasičnih, realističnih, romana, tipa ruskih klasika. Amerikanci su možda jedini ostali verni ovom tipu književnih dela. I ja to volim, još od "Sveta po Garpu", pa do sada mojih omiljenih "Middlesex"-a ili "Biblije otrovne masline".
Sloboda se bavi najaktuelnijim pitanjima od svih nabrojanih dela, dobila je sjajne kritike, uključujući i od Obame, predsednika US-a... ali, ipak, ne mogu je svrstati u moje favorite.
Čini mi se da je iz prevelike želje da se dohvati pitanja iz najvišeg političkog i društvenog ranga, autor propustio priliku da ispriča verodostojnu, ljudsku, porodičnu priču koja bi treba da je u osnovi ovog romana.
Likovi prebrzo i previše lako osvajaju najviše ciljeve, postaju uspešni, bogati i slavni, bez previše upuštanja u ovaj proces, uz lakonsko objašnjenje "on zna raditi".
Ja, kao čitalac, sve vreme sam u nedoumici da li je moguće da je u toj Americi to TAKO LAKO!? Da li je moguće da završite fakultet, i sve što treba da radite je da budete vredni da bi ishranili četvoročanu porodicu i izgradili sopstvenu kuću sa više automobila!?
Pored svih kontraverznih pitanja koja su dotaknuta u ovom romanu, od moralnih ratnih pobuda, do zaštite okoline... ja se sve vreme pitam: Da li je ovo moguće!? Da li je ta Amerika stvarno TOLIKO obećana zemlja!? Mesto gde samo treba raditi, i novac se stvara sam od sebe!?
Da se razumemo, ovo uopšte nije propagandni pamflet, čak naprotiv, autor je očigledno hteo da bude veoma kritičan prema savremenom američkom društvu... ali ta njegova želja je u neskladu sa događajima opisanim u knjizi... gubite interesovanje za ekologiju ili mračne ratne ciljeve kada razmišljate o opstanku! A opstanak je ovde propušten da se opiše... bar sam ja stekao takav utisak.
Druga tema koja se ovde obrađuje je depresija. Rekao bih da je autorov stav da je depresija sastavni deo života, što je možda i istina. Samim tim, kao da je i ta tema izgubila smisao, tako da ja o tome više neću govoriti, a to je i moj, čitalački, stav o poruci ove knjige na temu depresije: veoma uopšteno, pa time i bez oštrice.
Sve u svemu, neke nedoumice savremenog (američkog) društva ovde jesu lepo opisane. Na žalost, put kojim je autor odlučio da se dođe do tih tema je nedovoljno dobro smišljen.
Da dodam... Autor je dao veoma hrabar naziv svojoj knjizi, Sloboda, aludirajući na komplikovane životne sprege koje vam u trenutku kada pomislite da ste ostvarili slobodu, pokazuju da ste se samo upetljali u nove okove.
Ja bih u ovoj filozofiji ipak ostao veran autoru sa naših prostora, koji je na ovu temu govorio pre 30 godina... Branimir Štulić:
"Sloboda je žena, uzmi je...
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi" :)
I za kraj, da se zahvalim prijateljima koji su mi skrenuli pažnju na ovu knjigu. Saznao sam nove stvari i stekao nove uvide, a to je, na kraju krajeva, ono što očekujemo i zašto se upuštamo u čitanje. Hvala.
6. 1. 2012.
4. 1. 2012.
NFL playoff 2012
Završena je regularna 2011 sezona, i kako je napisano u jednom tekstu: "Neka sada (prava) igra počne".
Glavni utisci iz ove sezone su
1. Značajan pad gledalaca na stadionima, koji čak ni dobro uhodani "blackout" nije uspe da sakrije
2. Propast dva tima koji su najavljivani kao velike nade: Philadelphia Eagles i New York Jets.
3. Vaskrsenje jednog tima koji je godinama bio najgori: Detroit Lions
4. Prva sezona kvoterbeka koji obećava da postane jedan od najboljih igrača u istoriji: Cam Newton iz Carolina Panthers-a, i
5. Stvoren je pravi celebrity kvoterbek, Tim Tebow iz Denver Broncos-a.
U doigravanje se plasiralo 12 timova, i evo redosleda po mojoj proceni o verovatnoći osvajanja titule:
1. Green Bay Packers - Prošlogodišnji pobednici, i ekipa koja je u prvih 15 kola ove sezone bila jednostavno SAVRŠENA! Da su tako nastavili, bili bi daleko ispred svih. Međutim, poslednje utakmice su odigrali loše, jednu izgubili, u poslednjoj nije igrao Aaron Rodgers!? Doduše, nisu imali motiva da se bore, jer su osvojili sve što su mogli, ali već smo ranije videli ovaj scenario... odlični tokom sezone, na kraju se umore, i onda u play off-u jednostavno ne stignu da se vrate u formu. Nadam se da se to neće dogoditi ovogodišnjim Packersima, jer je ono što su prikazali tokom prvih 15 kola je bila - pesma.
2. Baltimore Ravens - Oni su na drugom mestu samo zbog sistema takmičenja, tj činjenice da ne mogu da se sretnu sa Packersima pre velikog finala. Mislim da su najkvalitetniji tim iz one druge grupe. Tokom sezone su bili često tihi i izgubili su nekoliko utakmica od slabijih od sebe, ali su ipak sve vreme pokazivali konstantnu posvećenost, koja ih ove godine može dovesti daleko.
3. New Orleans Saints - Koliko god sam bio protiv ove ekipe koja je osvojila Supebowl pre dve godine, sada sam ipak oduševljen njihovom igrom. Sezonu su počeli malo lošije, ali kako je vreme išlo, bili su sve bolji i bolji. Drew Brees je oborio sve rekorde koje jedan kvoterbek može da napravi tokom sezone. Samo činjenica da će, ukoliko sve ide po očekivanjima, finale pre finala igrati u zaleđenom Green Bay-u, a ne u svojoj klimatizovanoj dvorani, je odlučila da ih stavim posle Packersa.
4. New England Patriots - Iako za njih navijam, nisam oduševljen onim što su prikazali tokom sezone. Iako su najbolji u svojoj grupi, stavljam ih iza Baltimora, jer su ipak ekipa koja ima najgoru odbranu od svih u playoff-u. Često su pobeđivali zbog grešaka protivnika, ali, to je na neki način njihov stil igre. Ipak, su bili konstantni u svom čekanju grešaka.. pa, ako tako nastave.. možda nešto i urade.
5. Pittsburgh Steelers - Prošlogodišnji finalisti. Ne bih se iznenadio da se i ove godine ponovi finale sa Packers-ima. Na žalost, u poslednjih nekoliko kola su imali nekoliko povreda, i pad kvaliteta igre je primetan. Da su ostali na nivou negde iz sredine sezone, zauzeli bi drugo mesto u ovoj mojoj listi... ovako.. možda im je i ovo peto previše.
6. New York Giants - Ovo je ekipa od koje očekujem najviše iznenađenja. Osvojili su mesto u playoff-u tek u poslednjem trenutku, igraju promenljivo, čas odlično, čas tragično. Ali, ne mogu da zaboravim da su upravo tako izgledali i kad su pre nekoliko godina osvojili SuperBowl protiv favorizovanih Patriots-a. Toliko me podsećaju na sebe iz tog vremena, da ih stavljam kao potencijalno iznenađenje.
7. San Francisko 49ers - Došli smo u donji deo liste, među ekipe koje imaju manje od 50% šanse da osvoje prvenstvo. I tu stavljam ekipu koja ima drugi najbolji rezultat iz regularne sezone. Niko to nije očekivao, i očekivanja su sada prevelika. Ipak, mislim da su do sada dosta pobeđivali na iznenađenje, i da ne mogu daleko protiv ekipa koje će se pripremati posebno za njih.
8. Atlanta Falcons - Čvrsta i dobra ekipa. Godinama u vrhu, nikada zaista visoko. Volim ih, ali su na žalost ipak manje kvalitetni i od Packers-a i od Saints-a. Da nema ova dva tima, Atlanta bi mogla daleko, ovako... to je ipak zid.
9. Detroit Lions - Najveće pozitivno iznenađenje sezone. Igrali su odlično, pobedili neke važne utakmice. Ipak, njihov uspeh je još uvek mlad, nisu dovoljno zreli za stvarne pobede. Ako ostanu na okupu i u dobrom stanju, budućnost je njihova.
10. Denver Broncos - O njima se možda najviše priča. Naravno, Tim Tebow. Pobedio je nekoliko utakmica za redom, sve u poslednjim sekundama, i tako obezbedio playoff za ovu, možda ne tako lošu ekipu, ali ipak lošiju nego što se o njima priča. Mislim da nikako nisu dorasli dobrim ekipama, a to se videlo i porazima od Lions-a ili Patriots-a tokom sezone.
11. Huoston Texans - Prvo učešće u playoff-u za ovu ekipu. Ipak, poslednjih nekoliko godina su bili na pragu, ali su na žalost imali nepobedive Colts-e u grupi. Sada kada ovih nema, Texans-i su u igri. Na žalost, povrede su ih desetkovale u poslednjim kolima, a to se odrazilo i na drastičan pad u kvalitetu igre. Jedina sreća im je što u prvom kolu igraju protiv:
12. Cincinnati Bengals - Najgora ekipa u ovom društvu. Jeste da je to mlad tim, jeste da su kao takvi možda i ljubimci.. .ali. Jedina šansa im je što u prvom kolu igraju protiv desetkovanih Texans-a.
Glavni utisci iz ove sezone su
1. Značajan pad gledalaca na stadionima, koji čak ni dobro uhodani "blackout" nije uspe da sakrije
2. Propast dva tima koji su najavljivani kao velike nade: Philadelphia Eagles i New York Jets.
3. Vaskrsenje jednog tima koji je godinama bio najgori: Detroit Lions
4. Prva sezona kvoterbeka koji obećava da postane jedan od najboljih igrača u istoriji: Cam Newton iz Carolina Panthers-a, i
5. Stvoren je pravi celebrity kvoterbek, Tim Tebow iz Denver Broncos-a.
U doigravanje se plasiralo 12 timova, i evo redosleda po mojoj proceni o verovatnoći osvajanja titule:
1. Green Bay Packers - Prošlogodišnji pobednici, i ekipa koja je u prvih 15 kola ove sezone bila jednostavno SAVRŠENA! Da su tako nastavili, bili bi daleko ispred svih. Međutim, poslednje utakmice su odigrali loše, jednu izgubili, u poslednjoj nije igrao Aaron Rodgers!? Doduše, nisu imali motiva da se bore, jer su osvojili sve što su mogli, ali već smo ranije videli ovaj scenario... odlični tokom sezone, na kraju se umore, i onda u play off-u jednostavno ne stignu da se vrate u formu. Nadam se da se to neće dogoditi ovogodišnjim Packersima, jer je ono što su prikazali tokom prvih 15 kola je bila - pesma.
2. Baltimore Ravens - Oni su na drugom mestu samo zbog sistema takmičenja, tj činjenice da ne mogu da se sretnu sa Packersima pre velikog finala. Mislim da su najkvalitetniji tim iz one druge grupe. Tokom sezone su bili često tihi i izgubili su nekoliko utakmica od slabijih od sebe, ali su ipak sve vreme pokazivali konstantnu posvećenost, koja ih ove godine može dovesti daleko.
3. New Orleans Saints - Koliko god sam bio protiv ove ekipe koja je osvojila Supebowl pre dve godine, sada sam ipak oduševljen njihovom igrom. Sezonu su počeli malo lošije, ali kako je vreme išlo, bili su sve bolji i bolji. Drew Brees je oborio sve rekorde koje jedan kvoterbek može da napravi tokom sezone. Samo činjenica da će, ukoliko sve ide po očekivanjima, finale pre finala igrati u zaleđenom Green Bay-u, a ne u svojoj klimatizovanoj dvorani, je odlučila da ih stavim posle Packersa.
4. New England Patriots - Iako za njih navijam, nisam oduševljen onim što su prikazali tokom sezone. Iako su najbolji u svojoj grupi, stavljam ih iza Baltimora, jer su ipak ekipa koja ima najgoru odbranu od svih u playoff-u. Često su pobeđivali zbog grešaka protivnika, ali, to je na neki način njihov stil igre. Ipak, su bili konstantni u svom čekanju grešaka.. pa, ako tako nastave.. možda nešto i urade.
5. Pittsburgh Steelers - Prošlogodišnji finalisti. Ne bih se iznenadio da se i ove godine ponovi finale sa Packers-ima. Na žalost, u poslednjih nekoliko kola su imali nekoliko povreda, i pad kvaliteta igre je primetan. Da su ostali na nivou negde iz sredine sezone, zauzeli bi drugo mesto u ovoj mojoj listi... ovako.. možda im je i ovo peto previše.
6. New York Giants - Ovo je ekipa od koje očekujem najviše iznenađenja. Osvojili su mesto u playoff-u tek u poslednjem trenutku, igraju promenljivo, čas odlično, čas tragično. Ali, ne mogu da zaboravim da su upravo tako izgledali i kad su pre nekoliko godina osvojili SuperBowl protiv favorizovanih Patriots-a. Toliko me podsećaju na sebe iz tog vremena, da ih stavljam kao potencijalno iznenađenje.
7. San Francisko 49ers - Došli smo u donji deo liste, među ekipe koje imaju manje od 50% šanse da osvoje prvenstvo. I tu stavljam ekipu koja ima drugi najbolji rezultat iz regularne sezone. Niko to nije očekivao, i očekivanja su sada prevelika. Ipak, mislim da su do sada dosta pobeđivali na iznenađenje, i da ne mogu daleko protiv ekipa koje će se pripremati posebno za njih.
8. Atlanta Falcons - Čvrsta i dobra ekipa. Godinama u vrhu, nikada zaista visoko. Volim ih, ali su na žalost ipak manje kvalitetni i od Packers-a i od Saints-a. Da nema ova dva tima, Atlanta bi mogla daleko, ovako... to je ipak zid.
9. Detroit Lions - Najveće pozitivno iznenađenje sezone. Igrali su odlično, pobedili neke važne utakmice. Ipak, njihov uspeh je još uvek mlad, nisu dovoljno zreli za stvarne pobede. Ako ostanu na okupu i u dobrom stanju, budućnost je njihova.
10. Denver Broncos - O njima se možda najviše priča. Naravno, Tim Tebow. Pobedio je nekoliko utakmica za redom, sve u poslednjim sekundama, i tako obezbedio playoff za ovu, možda ne tako lošu ekipu, ali ipak lošiju nego što se o njima priča. Mislim da nikako nisu dorasli dobrim ekipama, a to se videlo i porazima od Lions-a ili Patriots-a tokom sezone.
11. Huoston Texans - Prvo učešće u playoff-u za ovu ekipu. Ipak, poslednjih nekoliko godina su bili na pragu, ali su na žalost imali nepobedive Colts-e u grupi. Sada kada ovih nema, Texans-i su u igri. Na žalost, povrede su ih desetkovale u poslednjim kolima, a to se odrazilo i na drastičan pad u kvalitetu igre. Jedina sreća im je što u prvom kolu igraju protiv:
12. Cincinnati Bengals - Najgora ekipa u ovom društvu. Jeste da je to mlad tim, jeste da su kao takvi možda i ljubimci.. .ali. Jedina šansa im je što u prvom kolu igraju protiv desetkovanih Texans-a.
14. 11. 2011.
Serija domaćih knjiga
Kako domaće filmove ne gledam već niz godina, tako i slabo čitam knjige domaćih autora. Ipak, igrom slučaja sam se ubacio u ceo niz takvih dela:
- Prugastoplave storije, Nikola Malović, 2010.
- Ispod tavanice koja se ljuspa, Goran Petrović, 2010.
- Mansarda, Danilo Kiš, 1962.
Prugastoplave storije su zbirka priča. Potiče iz Boke Kotorske, i donosi jedan lep osećaj dobro opisane atmosfere. Na prvi pogled me je zbunilo obaveštenje na koricama da je "Knjiga od značaja za srpsku kulturu po oceni beogradskog ogranka 12 vekova stare organizacije Bokeljska mornarica. U potpisu: Admiral dr Branko Sbutega."!? Ali, ono što je unutra je u stvari savršeno opisano ovom čudnom rečenicom. Nenegativan srpski nacionalizam (i takav postoji), ali onako kako to izgleda u Boki, mestu izolovanom od sveta, u koji, i odakle, dolaze ljudi iz celog sveta.
Proveo sam tamo živeći neko vreme, i potpuno razumem ono što je ovde opisano, prelepo geografsko mesto, mirno mediteransko more koje ne talasa, a sve unutar kontinentalnih planina.
Boka je jedno od onih mesta na svetu koje je jedinstveno, i ne može se svrstati ni u jednu kategoriju, i kao takva je fascinantna. Ove priče se na neki način približavaju ovoj jedinstvenosti... ali, budimo iskreni... samo su na putu približavanja. Kao što i Boka pleni, ali duži boravak u njoj ipak počinje da smeta, tako i ove priče u sebi imaju nečega iritantnog.
Ali, mogu biti zgodne za neko lagano popodne... i dodir sa Bokeljskim mediteranom.
Ispod tavanice koja se ljuspa. Na sličan način i ovaj roman nas vodi u atmosferu srpske provincije. Opet, imam iskustva i sa takvim životom, pa sam to prihvatio dobronamerno.
Ipak, instistiranje na nekim detaljima a zanemarivanje nekih drugih koji bi za celokupnu priču bili makar podjednako važni, čini ovaj roman prilično neefektnim i pomalo promašenim.
Malo opravdanja za ovu čudnu kompoziciju možemo naći na kraju, u pogovoru samog pisca gde objašnjava da je ovo zapravo delo koje je započelo kao kratka priča, na koju se zatim godinama "lepio" dodatni materijal. Verovatno je to dovelo do ove pomalo neuravnotežene konstrukcije, koju ipak samo možemo opravdati, ali teško i prihvatiti.
I, konačno...
Mansarda - Danilo Kiš. Ove proznu poemu sam pročitao po preporuci, apsolutno siguran da sam je ranije već čitao, i pomalo zbunjen zašto ničega ne mogu da se setim. To me je malo plašilo, jer dela koja tako zaboravljam su obično ona koja sam svrstao pod "loša".
Sad kad sam je ponovo pročitao, savršeno mi jasno zašto sam tada tako o njoj mislio, ali mi je i konačno postalo jasno zašto je Kiš tako omiljen!
Voleli to ili ne, književna dela ipak moramo posmatrati u vremenu.
Ja sam sazrevao u posthipijevskoj eri, gde su poruke dece cveća već prevaziđene, ali ujedno i uvrštene u obrazovanje. Tako gledajući, Mansarda je bleda kopija pisaca kasnijih 60-tih i 70-tih, sa svojim boemskim porukama, alkoholnim isparenjima, dalekim horizontima i romantičnim ljubavima. Sve u svemu, za vreme 80-tih, prava plagijatorska ljiga.
Međutim....
Ovo je objavljeno 1962. !!!!!!
Pre bilo kog hipika, pre Bukowskog, u isto vreme kad i Kerouac...
Ja to tada nisam mogao da uvidim, nisam tada mogao da razumem koliko se okolnosti brzo i lako menjaju, i koliki je dar biti sposoban da se uspešno projektuješ u budućnost. A Mansarda jeste knjiga koja ide jedno 10 godina ispred svog vremena. Na žalost, posle 20 godina se opet može smatrati prevaziđenom, a to je upravo bio trenutak kada sam ja imao prvi dodir sa njom.
Ali, ostavimo se sad same priče, ili stila, ili ideja. Ima nečeg u Danilu Kišu što je vrednije od ovoga, i još više zadivljuje! U jednoj ličnosti je spojio dva dara. Jedan je razumevanje sveta oko sebe, ili u sebi, savršeno razvijen osećaj podvojenosti, isprepletanosti "dobrog" i "lošeg"... Drugi dar je umeće sa rečima! Neki ljudi jednostavno umeju da koriste reči, da ih tako postave i urede, da to bude lepo. Estetika reči, nekada mnogo više korištena u lirici, je ono što je Kišov očigledan talenat.
Kako je navedeno u engleskoj wikipediji o Kišu, bio je "viđen" da postane dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ali ga je sprečila rana smrt (sa samo 54 godine). Pretpostavljam da je članak na Wikipediji uređen sa srpske strane, ali opet, iskreno mislim da to nije daleko od istine, i da bi Kiš veoma lako mogao da postane Nobelovac.
Pitanje koje me kopka je, šta bi Kiš govorio o sadašnjem vremenu? Da li bi uopšte bio pisac? Vidim da je pred kraj života već "migrirao" ka filmu. Bio je savremen i živeo u svom vremenu, a opet prilično satiričan prema trenutku. Kako bi se on danas ponašao?
- Prugastoplave storije, Nikola Malović, 2010.
- Ispod tavanice koja se ljuspa, Goran Petrović, 2010.
- Mansarda, Danilo Kiš, 1962.
Prugastoplave storije su zbirka priča. Potiče iz Boke Kotorske, i donosi jedan lep osećaj dobro opisane atmosfere. Na prvi pogled me je zbunilo obaveštenje na koricama da je "Knjiga od značaja za srpsku kulturu po oceni beogradskog ogranka 12 vekova stare organizacije Bokeljska mornarica. U potpisu: Admiral dr Branko Sbutega."!? Ali, ono što je unutra je u stvari savršeno opisano ovom čudnom rečenicom. Nenegativan srpski nacionalizam (i takav postoji), ali onako kako to izgleda u Boki, mestu izolovanom od sveta, u koji, i odakle, dolaze ljudi iz celog sveta.
Proveo sam tamo živeći neko vreme, i potpuno razumem ono što je ovde opisano, prelepo geografsko mesto, mirno mediteransko more koje ne talasa, a sve unutar kontinentalnih planina.
Boka je jedno od onih mesta na svetu koje je jedinstveno, i ne može se svrstati ni u jednu kategoriju, i kao takva je fascinantna. Ove priče se na neki način približavaju ovoj jedinstvenosti... ali, budimo iskreni... samo su na putu približavanja. Kao što i Boka pleni, ali duži boravak u njoj ipak počinje da smeta, tako i ove priče u sebi imaju nečega iritantnog.
Ali, mogu biti zgodne za neko lagano popodne... i dodir sa Bokeljskim mediteranom.
Ispod tavanice koja se ljuspa. Na sličan način i ovaj roman nas vodi u atmosferu srpske provincije. Opet, imam iskustva i sa takvim životom, pa sam to prihvatio dobronamerno.
Ipak, instistiranje na nekim detaljima a zanemarivanje nekih drugih koji bi za celokupnu priču bili makar podjednako važni, čini ovaj roman prilično neefektnim i pomalo promašenim.
Malo opravdanja za ovu čudnu kompoziciju možemo naći na kraju, u pogovoru samog pisca gde objašnjava da je ovo zapravo delo koje je započelo kao kratka priča, na koju se zatim godinama "lepio" dodatni materijal. Verovatno je to dovelo do ove pomalo neuravnotežene konstrukcije, koju ipak samo možemo opravdati, ali teško i prihvatiti.
I, konačno...
Mansarda - Danilo Kiš. Ove proznu poemu sam pročitao po preporuci, apsolutno siguran da sam je ranije već čitao, i pomalo zbunjen zašto ničega ne mogu da se setim. To me je malo plašilo, jer dela koja tako zaboravljam su obično ona koja sam svrstao pod "loša".
Sad kad sam je ponovo pročitao, savršeno mi jasno zašto sam tada tako o njoj mislio, ali mi je i konačno postalo jasno zašto je Kiš tako omiljen!
Voleli to ili ne, književna dela ipak moramo posmatrati u vremenu.
Ja sam sazrevao u posthipijevskoj eri, gde su poruke dece cveća već prevaziđene, ali ujedno i uvrštene u obrazovanje. Tako gledajući, Mansarda je bleda kopija pisaca kasnijih 60-tih i 70-tih, sa svojim boemskim porukama, alkoholnim isparenjima, dalekim horizontima i romantičnim ljubavima. Sve u svemu, za vreme 80-tih, prava plagijatorska ljiga.
Međutim....
Ovo je objavljeno 1962. !!!!!!
Pre bilo kog hipika, pre Bukowskog, u isto vreme kad i Kerouac...
Ja to tada nisam mogao da uvidim, nisam tada mogao da razumem koliko se okolnosti brzo i lako menjaju, i koliki je dar biti sposoban da se uspešno projektuješ u budućnost. A Mansarda jeste knjiga koja ide jedno 10 godina ispred svog vremena. Na žalost, posle 20 godina se opet može smatrati prevaziđenom, a to je upravo bio trenutak kada sam ja imao prvi dodir sa njom.
Ali, ostavimo se sad same priče, ili stila, ili ideja. Ima nečeg u Danilu Kišu što je vrednije od ovoga, i još više zadivljuje! U jednoj ličnosti je spojio dva dara. Jedan je razumevanje sveta oko sebe, ili u sebi, savršeno razvijen osećaj podvojenosti, isprepletanosti "dobrog" i "lošeg"... Drugi dar je umeće sa rečima! Neki ljudi jednostavno umeju da koriste reči, da ih tako postave i urede, da to bude lepo. Estetika reči, nekada mnogo više korištena u lirici, je ono što je Kišov očigledan talenat.
Kako je navedeno u engleskoj wikipediji o Kišu, bio je "viđen" da postane dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ali ga je sprečila rana smrt (sa samo 54 godine). Pretpostavljam da je članak na Wikipediji uređen sa srpske strane, ali opet, iskreno mislim da to nije daleko od istine, i da bi Kiš veoma lako mogao da postane Nobelovac.
Pitanje koje me kopka je, šta bi Kiš govorio o sadašnjem vremenu? Da li bi uopšte bio pisac? Vidim da je pred kraj života već "migrirao" ka filmu. Bio je savremen i živeo u svom vremenu, a opet prilično satiričan prema trenutku. Kako bi se on danas ponašao?
2. 11. 2011.
Pijavice na mršavom telu
Oni nepopularni "harači" ili porezi apsolutističke vlasti protiv kojih su se borili Karađorđe ili Robin Hud su uzmali "desetak" (10%) onoga što imate. A danas nam vladari uzimaju i do 4%, ali prilikom svake razmene novca, i TO NIKO NE PRIMEĆUJE!!!
Na moje već izgrađeno mišljenje o negativnim posledicama korišćenja platnih kartica, nadovezao se jedan tekst idejnog vođe Piratskog pokreta, pa onda nedefinisani pokret Occupy, koji bar znaju protiv koga su (protiv banaka), pa uzavrela borba u USA oko provizija...
Kako je došlo do toga da banke budu označene kao mračna sila?
Što se mene tiče, u glavi mi je zazvonilo zvono za uzbunu kada je svet, tamo 2008/9 još uvek zbunjen i u neverici pokušavao da odgonetne kakvi su to problemi odjednom počeli i kakva nam se to katastrofa dešava ili najavljuje. Tada sam, kao i mnogi, željno očekivao odgovore iz centara finansijske moći, i tako sam čuo (mislim a je to bio predsednik Evropske centralne banke) stav bankara da moraju prestati da budu tako nežni, i da treba da zauzmu oštriji stav prema klijentima!?
Ako vam ovo izgleda logično, mora da je to zbog ove 2-3 godine koje su pošle od tada i u kojima zaista vidimo zaoštravanje ponašanja banaka, ili drugim rečima, vidimo ko su nam vladari.
I to izgleda sve nepopularniji vladari.
A još pre toga sam počeo da nagađam razmere kada sam naivno mislio da će aparat za čitanje kartica poboljšati kvalitet moje usluge prema klijentima i povećati moj posao. Ahaha, kad sam video koliko to sve košta!!!!
U čemu je problem?
Banke bi po definiciji trebalo da su mesta koja vam vaše vrednosti čuvaju. Ukoliko im dozvolite da koriste vaše vrednosti, one će vam to čak i platiti (kamate na štednju). Zauzvrat, one na ovaj način dolaze do velikih količina novca, koje ulažu (pozajmljuju) privrednicima koji svojim radom podižu vrednost i banci plaćaju to što su im novac pozajmili na početku (kamate na kredite). Ovo bi sve trebalo da je prilično jasno i pozitivno, reklo bi se genijalan izum.
Međutim, sa razvojem tehnologija i društva, sve više se novac gubi u svom fizičkom obliku, i razmena novca se obavlja elektronski, jednostavnom razmenom podataka o računima.
I ovo bi trebalo da je civilizacijska tekovina koju ne bi trebalo napustiti, stvari su na ovaj način postale mnogo jednostavnije i brže.
E, sad polako nastupa "kvaka" (catch, zvrčka, fora...).
Neko mora da vodi računa o ovim podacima. Neko mora da radi posao koji nikada u istoriji čovečanstva nije postojao! A taj posao su preuzele banke.
Polako, banke postaju apsolutni vlasnici svog novca na svetu, znaju sve o svakome i samostalno odlučuju koliko će i od koga uzeti kad god im zatreba!
Da objasnimo kreditne kartice:
- banka naplaćuje "održavanje" od korisnika
- banka naplaćuje kamate na prekoračenje koje vam je sama odobrila, dok u isto vreme ne plaća ništa za korišćenje vašeg novca
- banka naplaćuje "instaliranje" na mestima prodaje
- banka naplaćuje procenat od svake transakcije koja se obavi
(slična situacija vam je i kod bezgotovinskog plaćanja u privredi, koje je, uzgred budu rečeno i jedini način plaćanja u privredi).
Za svaku od ovih stavki banka sama odlučuje kolika je, tj sama odlučuje koliko će i od koga uzeti!
Sve ovo ne bi bilo moguće bez neke vrste monopola, i to Zakonski uređenog, tako da:
- MORATE koristiti bezgotovinsko plaćanje u privredi
- NE SMETE objavljivati niti uračunavati procente koje banka naplaćuje po transakciji
(Setite se samo pre par godina kada je "pod pretnjom najstrožih kazni" zabranjeno da u radnjama imamo dve cene, za gotovinsko i bezgotovinsko plaćanje!? Ovo je podstaknuto time što državu Srbiju u ovom smeru vodi jedan bankar: Đelić. Pogledajte samo kako se on raduje kada država podigne kredit!? On je ceo život učen da daje kredite, i da tako čini druge ljude srećnim!? I sad kad se našao sa druge strane, on ne razmišlja ekonomski logično, nego bankarski emotivno!)
Ovih dana je na ovu temu polemika i u US. Odlučili su da ograniče provizije banaka na otprilike polovinu dosadašnjih iznosa. Procenjuje se da će samo najveće banke u US zbog ovoga izgubiti 8 milijardi $ godišnje!?
Znači, do sada su samo najveće banke, samo u US, uzimale oko 16 milijardi dolara godišnje, samo na provizije na plaćanje kreditnim karticama!!!!!
Izvor: Businessweek
I šta sad?
Tako da što je kriza dublja, izgleda da ljudi siromaše, a bankari se goje. Trenutna situacija podseća na pijavicu koja se zalepila i sisa krv, sve dok potpuno ne oslabi telo na kojem se nalazi. I šta sad?
Piratska partija, i gore pomenuti idejni vođa Rick Falkvinge, predlaže Bitcoin sistem! Ovo je sistem razmene novca preko anonimne mreže, nešto slično P2P mreži koja se razvija preko mnogo čvorova.
Ne samo da oslobađa građane enormnih troškova nametnutih od strane banaka, već daje i slobodu raspolaganja svojim novcem. Kako sada stvari stoje, banke (država) znaju koliko ko ima i na šta troši, a i sve se lakše ruše barijere nesmetanog i neodobrenog uzimanja sa vašeg ličnog računa (u Srbiji je to slučaj sa na primer OFPS-om).
Naravno, Bitcoin ima mnogo prepreka pred sobom koje treba da preskoči. Dve osnovne prepreke su:
- tehnološki problemi zaštite, sigurnosti, efikasnosti... i
- politički problemi, jer bi ovaj sistem duuuuboko uvukao ruku u džep trenutnim monarsima, što naravno, nikada neće proći bez velike borbe.
Ali, kao ideja, jeste možda jedan od načina izgradnje pravednijeg i boljeg društva.
Na moje već izgrađeno mišljenje o negativnim posledicama korišćenja platnih kartica, nadovezao se jedan tekst idejnog vođe Piratskog pokreta, pa onda nedefinisani pokret Occupy, koji bar znaju protiv koga su (protiv banaka), pa uzavrela borba u USA oko provizija...
Kako je došlo do toga da banke budu označene kao mračna sila?
Što se mene tiče, u glavi mi je zazvonilo zvono za uzbunu kada je svet, tamo 2008/9 još uvek zbunjen i u neverici pokušavao da odgonetne kakvi su to problemi odjednom počeli i kakva nam se to katastrofa dešava ili najavljuje. Tada sam, kao i mnogi, željno očekivao odgovore iz centara finansijske moći, i tako sam čuo (mislim a je to bio predsednik Evropske centralne banke) stav bankara da moraju prestati da budu tako nežni, i da treba da zauzmu oštriji stav prema klijentima!?
Ako vam ovo izgleda logično, mora da je to zbog ove 2-3 godine koje su pošle od tada i u kojima zaista vidimo zaoštravanje ponašanja banaka, ili drugim rečima, vidimo ko su nam vladari.
I to izgleda sve nepopularniji vladari.
A još pre toga sam počeo da nagađam razmere kada sam naivno mislio da će aparat za čitanje kartica poboljšati kvalitet moje usluge prema klijentima i povećati moj posao. Ahaha, kad sam video koliko to sve košta!!!!
U čemu je problem?
Banke bi po definiciji trebalo da su mesta koja vam vaše vrednosti čuvaju. Ukoliko im dozvolite da koriste vaše vrednosti, one će vam to čak i platiti (kamate na štednju). Zauzvrat, one na ovaj način dolaze do velikih količina novca, koje ulažu (pozajmljuju) privrednicima koji svojim radom podižu vrednost i banci plaćaju to što su im novac pozajmili na početku (kamate na kredite). Ovo bi sve trebalo da je prilično jasno i pozitivno, reklo bi se genijalan izum.
Međutim, sa razvojem tehnologija i društva, sve više se novac gubi u svom fizičkom obliku, i razmena novca se obavlja elektronski, jednostavnom razmenom podataka o računima.
I ovo bi trebalo da je civilizacijska tekovina koju ne bi trebalo napustiti, stvari su na ovaj način postale mnogo jednostavnije i brže.
E, sad polako nastupa "kvaka" (catch, zvrčka, fora...).
Neko mora da vodi računa o ovim podacima. Neko mora da radi posao koji nikada u istoriji čovečanstva nije postojao! A taj posao su preuzele banke.
Polako, banke postaju apsolutni vlasnici svog novca na svetu, znaju sve o svakome i samostalno odlučuju koliko će i od koga uzeti kad god im zatreba!
Da objasnimo kreditne kartice:
- banka naplaćuje "održavanje" od korisnika
- banka naplaćuje kamate na prekoračenje koje vam je sama odobrila, dok u isto vreme ne plaća ništa za korišćenje vašeg novca
- banka naplaćuje "instaliranje" na mestima prodaje
- banka naplaćuje procenat od svake transakcije koja se obavi
(slična situacija vam je i kod bezgotovinskog plaćanja u privredi, koje je, uzgred budu rečeno i jedini način plaćanja u privredi).
Za svaku od ovih stavki banka sama odlučuje kolika je, tj sama odlučuje koliko će i od koga uzeti!
Sve ovo ne bi bilo moguće bez neke vrste monopola, i to Zakonski uređenog, tako da:
- MORATE koristiti bezgotovinsko plaćanje u privredi
- NE SMETE objavljivati niti uračunavati procente koje banka naplaćuje po transakciji
(Setite se samo pre par godina kada je "pod pretnjom najstrožih kazni" zabranjeno da u radnjama imamo dve cene, za gotovinsko i bezgotovinsko plaćanje!? Ovo je podstaknuto time što državu Srbiju u ovom smeru vodi jedan bankar: Đelić. Pogledajte samo kako se on raduje kada država podigne kredit!? On je ceo život učen da daje kredite, i da tako čini druge ljude srećnim!? I sad kad se našao sa druge strane, on ne razmišlja ekonomski logično, nego bankarski emotivno!)
Ovih dana je na ovu temu polemika i u US. Odlučili su da ograniče provizije banaka na otprilike polovinu dosadašnjih iznosa. Procenjuje se da će samo najveće banke u US zbog ovoga izgubiti 8 milijardi $ godišnje!?
Znači, do sada su samo najveće banke, samo u US, uzimale oko 16 milijardi dolara godišnje, samo na provizije na plaćanje kreditnim karticama!!!!!
Izvor: Businessweek
I šta sad?
Tako da što je kriza dublja, izgleda da ljudi siromaše, a bankari se goje. Trenutna situacija podseća na pijavicu koja se zalepila i sisa krv, sve dok potpuno ne oslabi telo na kojem se nalazi. I šta sad?
Piratska partija, i gore pomenuti idejni vođa Rick Falkvinge, predlaže Bitcoin sistem! Ovo je sistem razmene novca preko anonimne mreže, nešto slično P2P mreži koja se razvija preko mnogo čvorova.
Ne samo da oslobađa građane enormnih troškova nametnutih od strane banaka, već daje i slobodu raspolaganja svojim novcem. Kako sada stvari stoje, banke (država) znaju koliko ko ima i na šta troši, a i sve se lakše ruše barijere nesmetanog i neodobrenog uzimanja sa vašeg ličnog računa (u Srbiji je to slučaj sa na primer OFPS-om).
Naravno, Bitcoin ima mnogo prepreka pred sobom koje treba da preskoči. Dve osnovne prepreke su:
- tehnološki problemi zaštite, sigurnosti, efikasnosti... i
- politički problemi, jer bi ovaj sistem duuuuboko uvukao ruku u džep trenutnim monarsima, što naravno, nikada neće proći bez velike borbe.
Ali, kao ideja, jeste možda jedan od načina izgradnje pravednijeg i boljeg društva.
17. 10. 2011.
Moj idol: Marilyn Manson
ili: Može li BDSM spasiti svet?
Da li se i vama dešava da nekad čitate intervjue, upitnike... i u glavi zamišljate odgovore? Ja to radim. Neretko imam neki odgovor, ponekad sam potpuno nezainteresovan ili ne znam ništa o temi, ali ima jedno pitanje koje se često pojavljuje, a ja nikako da smislim odgovor, i to me pomalo nervira. To su pitanja tipa: Ko je vaš uzor ili Kome se divite, i slična.
Što bi se religijski reklo: Gordost je greh. Ovo je tačno. Ako mislite da ste najbolji na svetu, onda sa vama nešto nije u redu (osim ako niste Usain Bolt, ili Novak Đoković :)). Zato me tako nervira što ni za koga ne mogu da kažem da mi je uzor, idol... Svakome pronalazim neku zamerku.
Umem ja da iskreno cenim neko delo, opus, ličnost, postupak. Evo, na primer, od pisaca: Mario Vargas Llosa. Jednostavno mi je legao po mnogo čemu. Skoro da mu nemam zamerku. Ali, onda dođe u Srbiju 90-tih, i priča nešto što ja procenjujem kao da se nedovoljno udubio, proučio. Ili, pred kraj života počinje da piše erotske priče... ne ide.
I tako. Godinama. Malo po malo, od gađenja, neverice... pokušaja da svarim... jedne zanimljive melodije, malo udubljivanja u tekstove, životnog sazrevanja, razvijanja ljubavi prema vizuelnim umetnostima... pa do, možda na svoj način, razumevanja, divljenja.
Izdvojio se Marilyn Manson.
Ono što taj čovek govori, uopšte nije ono kako on izgleda! Naprotiv. Na svoj, uvrnuti način, njegove poruke su zapravo humanističke. Ili, ako je ovo za vas prejaka reč, njegove poruke su žestoka kritika onoga lošeg u savremenom društvu:
Isečak iz pesme This is the new shit:
Rebel, rebel,
sex, sex
and don't forget the violence
(- pobuna, pobuna,
seks, seks
i ne zaboravite, nasilje)
Šta hoću da kažem (a mislim da i Manson to pokušava da kaže):
Lepo je što se mi nadamo da će biti dobro, lepo je što maštamo. Ali, Raj nikada neće postojati! Ima u čoveku nečeg lošeg:
"Jer postoji druga strana,
neki kažu tamna strana,
tamna strana sile, svemira..."
- Momčilo Bajagić Bajaga.
Ali, to loše nije istinski loše, to je samo nešto što nam pomaže da preživimo, što nam pomaže da se izborimo sa nedaćama, sa surovom okolinom...
Razmislite, razmislite o surovoj hladnoći beskrajnog svemira.
I ne treba to uništavati. Ne treba sebi vaditi zube i čupati kandže, pa se uputiti u džunglu!
Ovo je veoma važan filozofski trenutak. Ovo je ono što Mansona izdvaja, ovo je trunčica koja nedostaje da bih mogao da poštujem mnoge druge maštovite, pozitivne, humane, humanističke, utopističke, komunističke... borce za ljudska prava, borce za zaštitu okoline... Svi oni će kad tad pokleknuti u svojoj borbi, u svojoj filozofiji... pokleknuće pred surovom biologijom, pred ljudskom prirodom, pred suštinom života...
Oslobodite svoju tamnu stranu! Samo tako možemo ostvariti ravnotežu. Ne ustručavajte se, ne stežite se, ne okivajte se.
----------
A onda, ako dodamo detaljno razrađen Mansonov vizuelni identitet, ako dodamo očigledno izraženo poštovanje prema ženskoj lepoti, ako dodamo hrabrost i odlučnost... to je ono zbog čega sam odlučio da od sada u svoje odgovore svrstam još jedan - na gore pomenuto pitanje.
(Da se razumemo, ako vam je neko idol, u tom smislu, to ne znači da vi u potpunosti opravdavate ono što radi. Mada postoji ovde nedoslednost tipa:
"Aha, Llosi zameraš neke sitnice, a Mansonu gledaš kroz prste za alkoholizam i nemanje dece!?"
Jeste, u pravu ste, ali i to je čar Merilyna Mansona, možete ga prihvatiti potpuno nedosledno... ako oslobodite svoju tamnu stranu, morate to dozvoliti i drugima.
Nepravedno prema Llosi? Možda, ali meni su ostale kandže, a Llosi to nikako neće smetati.)
E, sad. U vezi sa ovim, ali ne izvedeno jedno iz drugog.
Ja sam i BDSM simpatizer.
Nemojte se odmah mrštiti. Ima u BDSM-u mnogo od gore navedenih filozofskih rešenja. Sa još jednim dodatkom. Uvek, i PRE SVEGA, ako govorimo o BDSM-u, govorimo o poverenju i svesnosti!
Ovo su dve ljudske osobine koji će morati biti vodilje budućeg pozitivističkog društva. Ne: sloboda, poštenje, pravda... po meni prevaziđeni modeli (o ovome sam govorio i u Ulozi frizera u savremenom društvu)
U poslednje vreme, popularne su pesimističke ocene "situacije", pozivi na revolt, pobunu... Ali, nema istinske ideje, nema kvalitetne ponude drugačijih rešenja.
Izgleda da je došle vreme kada je jedini ispravni put, unutrašnja promena pojednica. Izgleda da je došlo vreme za nove vrste promena... promena ideala!
Ako zamišljamo društvo bolje od ovoga, možda je rešenje društvo koje bi se zasnivalo na poverenju i svesnosti. BDSM društvo!?
Ima li boljeg rešenja od "izlučivanja" svojih mračnih strana na pozitivan način. U razmeni energija između kompatibilnih bića? Ima li većeg rezervoara energije od onoga koji se nalazi u nama? Nemojmo sputavati svoju energiju! Ispoljimo je. Dopustimo joj da izađe, da se razmahne. Dozvolimo joj da stigne do onoga kome je potrebna, dozvolimo drugima da budu sposobni da prihvate energiju, apsorbuju je, prerade, i vrate je još jaču!
Ima li boljeg načina "smirivanja" potencijalnih agresivaca, ljudi koji mogu da naude i okolini i društvu, od dopuštanja da se iskažu? Ima li boljeg načina pojačavanja neodlučnih od uzleta na krilima odlučnosti?
Danas je vreme nezadovoljstva. Stvaraju se pobune i revolti. Ali, nema ideje!
Može li BDSM spasiti svet?
(Molim sve koji nisu razumeli kraj ovog teksta, da zaborave da su ovo pročitali.)
Da li se i vama dešava da nekad čitate intervjue, upitnike... i u glavi zamišljate odgovore? Ja to radim. Neretko imam neki odgovor, ponekad sam potpuno nezainteresovan ili ne znam ništa o temi, ali ima jedno pitanje koje se često pojavljuje, a ja nikako da smislim odgovor, i to me pomalo nervira. To su pitanja tipa: Ko je vaš uzor ili Kome se divite, i slična.
Što bi se religijski reklo: Gordost je greh. Ovo je tačno. Ako mislite da ste najbolji na svetu, onda sa vama nešto nije u redu (osim ako niste Usain Bolt, ili Novak Đoković :)). Zato me tako nervira što ni za koga ne mogu da kažem da mi je uzor, idol... Svakome pronalazim neku zamerku.
Umem ja da iskreno cenim neko delo, opus, ličnost, postupak. Evo, na primer, od pisaca: Mario Vargas Llosa. Jednostavno mi je legao po mnogo čemu. Skoro da mu nemam zamerku. Ali, onda dođe u Srbiju 90-tih, i priča nešto što ja procenjujem kao da se nedovoljno udubio, proučio. Ili, pred kraj života počinje da piše erotske priče... ne ide.
I tako. Godinama. Malo po malo, od gađenja, neverice... pokušaja da svarim... jedne zanimljive melodije, malo udubljivanja u tekstove, životnog sazrevanja, razvijanja ljubavi prema vizuelnim umetnostima... pa do, možda na svoj način, razumevanja, divljenja.
Izdvojio se Marilyn Manson.
Ono što taj čovek govori, uopšte nije ono kako on izgleda! Naprotiv. Na svoj, uvrnuti način, njegove poruke su zapravo humanističke. Ili, ako je ovo za vas prejaka reč, njegove poruke su žestoka kritika onoga lošeg u savremenom društvu:
Isečak iz pesme This is the new shit:
Rebel, rebel,
sex, sex
and don't forget the violence
(- pobuna, pobuna,
seks, seks
i ne zaboravite, nasilje)
Šta hoću da kažem (a mislim da i Manson to pokušava da kaže):
Lepo je što se mi nadamo da će biti dobro, lepo je što maštamo. Ali, Raj nikada neće postojati! Ima u čoveku nečeg lošeg:
"Jer postoji druga strana,
neki kažu tamna strana,
tamna strana sile, svemira..."
- Momčilo Bajagić Bajaga.
Ali, to loše nije istinski loše, to je samo nešto što nam pomaže da preživimo, što nam pomaže da se izborimo sa nedaćama, sa surovom okolinom...
Razmislite, razmislite o surovoj hladnoći beskrajnog svemira.
I ne treba to uništavati. Ne treba sebi vaditi zube i čupati kandže, pa se uputiti u džunglu!
Ovo je veoma važan filozofski trenutak. Ovo je ono što Mansona izdvaja, ovo je trunčica koja nedostaje da bih mogao da poštujem mnoge druge maštovite, pozitivne, humane, humanističke, utopističke, komunističke... borce za ljudska prava, borce za zaštitu okoline... Svi oni će kad tad pokleknuti u svojoj borbi, u svojoj filozofiji... pokleknuće pred surovom biologijom, pred ljudskom prirodom, pred suštinom života...
Oslobodite svoju tamnu stranu! Samo tako možemo ostvariti ravnotežu. Ne ustručavajte se, ne stežite se, ne okivajte se.
----------
A onda, ako dodamo detaljno razrađen Mansonov vizuelni identitet, ako dodamo očigledno izraženo poštovanje prema ženskoj lepoti, ako dodamo hrabrost i odlučnost... to je ono zbog čega sam odlučio da od sada u svoje odgovore svrstam još jedan - na gore pomenuto pitanje.
(Da se razumemo, ako vam je neko idol, u tom smislu, to ne znači da vi u potpunosti opravdavate ono što radi. Mada postoji ovde nedoslednost tipa:
"Aha, Llosi zameraš neke sitnice, a Mansonu gledaš kroz prste za alkoholizam i nemanje dece!?"
Jeste, u pravu ste, ali i to je čar Merilyna Mansona, možete ga prihvatiti potpuno nedosledno... ako oslobodite svoju tamnu stranu, morate to dozvoliti i drugima.
Nepravedno prema Llosi? Možda, ali meni su ostale kandže, a Llosi to nikako neće smetati.)
E, sad. U vezi sa ovim, ali ne izvedeno jedno iz drugog.
Ja sam i BDSM simpatizer.
Nemojte se odmah mrštiti. Ima u BDSM-u mnogo od gore navedenih filozofskih rešenja. Sa još jednim dodatkom. Uvek, i PRE SVEGA, ako govorimo o BDSM-u, govorimo o poverenju i svesnosti!
Ovo su dve ljudske osobine koji će morati biti vodilje budućeg pozitivističkog društva. Ne: sloboda, poštenje, pravda... po meni prevaziđeni modeli (o ovome sam govorio i u Ulozi frizera u savremenom društvu)
U poslednje vreme, popularne su pesimističke ocene "situacije", pozivi na revolt, pobunu... Ali, nema istinske ideje, nema kvalitetne ponude drugačijih rešenja.
Izgleda da je došle vreme kada je jedini ispravni put, unutrašnja promena pojednica. Izgleda da je došlo vreme za nove vrste promena... promena ideala!
Ako zamišljamo društvo bolje od ovoga, možda je rešenje društvo koje bi se zasnivalo na poverenju i svesnosti. BDSM društvo!?
Ima li boljeg rešenja od "izlučivanja" svojih mračnih strana na pozitivan način. U razmeni energija između kompatibilnih bića? Ima li većeg rezervoara energije od onoga koji se nalazi u nama? Nemojmo sputavati svoju energiju! Ispoljimo je. Dopustimo joj da izađe, da se razmahne. Dozvolimo joj da stigne do onoga kome je potrebna, dozvolimo drugima da budu sposobni da prihvate energiju, apsorbuju je, prerade, i vrate je još jaču!
Ima li boljeg načina "smirivanja" potencijalnih agresivaca, ljudi koji mogu da naude i okolini i društvu, od dopuštanja da se iskažu? Ima li boljeg načina pojačavanja neodlučnih od uzleta na krilima odlučnosti?
Danas je vreme nezadovoljstva. Stvaraju se pobune i revolti. Ali, nema ideje!
Može li BDSM spasiti svet?
(Molim sve koji nisu razumeli kraj ovog teksta, da zaborave da su ovo pročitali.)
9. 10. 2011.
Legende se stvaraju u oktobru
Dakle, počela je NFL sezona, i pošto su mi svi ukućani sada na Net-u, ja po ceo dan gledam ESPN America. Znate, kažu da je u US, američki fudbal sport br. 1, pa onda mnogo praznih mesta, pa bejzbol (baseball). E, sada ćemo se baviti ovim drugim, jer oktobar mesec je rezervisan za baseball playoff, ili kako to na ESPN-u vole da kažu: "u oktobru se stvaraju legende!".
Prilično "otkačen" sport. Pravila su na prvi pogled neuhvatljiva, mada kada se dobro udubite i otpratite par utakmica, shvatićete. Ipak, nije ništa čudno da i profesionalni igrači u toku neke utakmice nauče, ili po prvi put čuju za neko pravilo! Bejzbol vam je to... sav u magli neodređenosti.
Za razliku od fudbala (u daljem tekstu uvek mislim na "američki") koji se igra u fascinanto kratkoj sezoni sa iznenađujuće malo utakmica, bejzbol vam je pravi "smarač", koji se igra od aprila do oktobra i gde svaki tim odigra oko 162 utakmice po sezoni !!! Svaki meč traje oko 3 sata, nikada ne znate kada će se završiti, i veći deo vremena gledate kako neko razmišlja, priprema se, nervozno žvaće, pljuje, usekuje se, izvodi nerazumljive pokrete, nepovezano trči tamo vamo...
Nije onda ni čudo što se ta bejzbol sezona obično igra pred sablasno praznim tribinama, potpuno neispraćeno od strane medija. Ako nekad, slučajno, i uspete da zakačite neku utakmicu na TV-u, sve vreme razmišljate: "od čega se ovi klubovi izdržavaju, kako oni uopšte imaju para za putovanja, a kamoli da plate igrače, itd"
Još ako ste navikli na energiju i eksplozivnost fudbala, na uzvike bola i lomljenja kostiju, na neizrecivu radost često izraženu jakim udarcima po saigraču... onda vam ovaj baseball dođe kao čisto gubljenje vremena i jedino što vidite je velika količina slina i drugih usnih izlučevina koje sav taj neshvatljivo veliki broj ljudi u dresovima besomučno raspoređuje po terenu i klupi.
I onda dođe oktobar! Samo 8 ekipa se surovim izborom plasira u playoff, koji se igra po takozvanim "serijama" gde jedan par igra na 3 ili 4 dobijene, svakog dana, utakmicu za utakmicom. Putuju oni i po ceo kontinent tamo vamo, ali utakmice igraju dan za danom. (Doduše i nema nekih velikih fizičkih naprezanja na tim utakmicama.)
I tada cela nacija "poludi".
Stadioni uzavru od gomile posetilaca, himna se peva sa najvećim naježenjem kao da je maltene Superbowl! Igrači postaju junaci o kojima se zna sve: statistike, mentalni sklop, koliko su dugo gajili brade ili kakve tetovaže imaju...
Dugotrajno međusobno gledanje pitcher-a (onog koji baca lopticu) i batter-a (onog koji je čeka palicom) sada postaje svima jasno mentalno nadmetanje superiornih umova. Milioni ljudi se uključuju u pogađanje "ako on misli da ja znam šta on misli, da li onda on misli da ja znam gde ću sada da bacim lopticu, ili bih sada trebao da pomislim da on misli upravo ono što ja mislim, pa da onda promenim?". I onda on treba što jače i što neodređenije da baci lopticu u jedan prilično neodređen prostor, ali tako da onaj koji o njemu najviše razmišlja ne može to da pretpostavi, dok u isto vreme saigrači ovog prvog, a i čitav stadion gledalaca, tačno znaju gde će ovaj neodređeno da je baci, tačno poštujući pravila !?
Fascinantan sport, ha?
I tada, uvek u pratnji sreće, izranjanju neki pojedinci, postaju legende, njihove sličice dobijaju neverovatne vrednosti. A samo zato što im se loptica odbila tačno tamo gde treba, ili obrnuto.
I tako se probudim rano ujutro, i potrčim da pogledam rezultate od prošle noći, i zadivljujuće pročitam (www.mlb.com) da je "posle 3,5 sata izuzetno napete izvanredne utakmice , rezultat bio 1:0" !? Ovo je valjda jedini sport na svetu koji može bez postignutih poena, posle 3,5 sata igra da bude "izvanredan"!
Ali, na svu sreću, završiće se taj oktobar. Odrediće se pobednik "World Series", i nestaće taj baseball sa ESPN-a. A dok se to ne desi, uživaću u njemu.
Fascinantan sport, ha?
Prilično "otkačen" sport. Pravila su na prvi pogled neuhvatljiva, mada kada se dobro udubite i otpratite par utakmica, shvatićete. Ipak, nije ništa čudno da i profesionalni igrači u toku neke utakmice nauče, ili po prvi put čuju za neko pravilo! Bejzbol vam je to... sav u magli neodređenosti.
Za razliku od fudbala (u daljem tekstu uvek mislim na "američki") koji se igra u fascinanto kratkoj sezoni sa iznenađujuće malo utakmica, bejzbol vam je pravi "smarač", koji se igra od aprila do oktobra i gde svaki tim odigra oko 162 utakmice po sezoni !!! Svaki meč traje oko 3 sata, nikada ne znate kada će se završiti, i veći deo vremena gledate kako neko razmišlja, priprema se, nervozno žvaće, pljuje, usekuje se, izvodi nerazumljive pokrete, nepovezano trči tamo vamo...
Nije onda ni čudo što se ta bejzbol sezona obično igra pred sablasno praznim tribinama, potpuno neispraćeno od strane medija. Ako nekad, slučajno, i uspete da zakačite neku utakmicu na TV-u, sve vreme razmišljate: "od čega se ovi klubovi izdržavaju, kako oni uopšte imaju para za putovanja, a kamoli da plate igrače, itd"
Još ako ste navikli na energiju i eksplozivnost fudbala, na uzvike bola i lomljenja kostiju, na neizrecivu radost često izraženu jakim udarcima po saigraču... onda vam ovaj baseball dođe kao čisto gubljenje vremena i jedino što vidite je velika količina slina i drugih usnih izlučevina koje sav taj neshvatljivo veliki broj ljudi u dresovima besomučno raspoređuje po terenu i klupi.
I onda dođe oktobar! Samo 8 ekipa se surovim izborom plasira u playoff, koji se igra po takozvanim "serijama" gde jedan par igra na 3 ili 4 dobijene, svakog dana, utakmicu za utakmicom. Putuju oni i po ceo kontinent tamo vamo, ali utakmice igraju dan za danom. (Doduše i nema nekih velikih fizičkih naprezanja na tim utakmicama.)
I tada cela nacija "poludi".
Stadioni uzavru od gomile posetilaca, himna se peva sa najvećim naježenjem kao da je maltene Superbowl! Igrači postaju junaci o kojima se zna sve: statistike, mentalni sklop, koliko su dugo gajili brade ili kakve tetovaže imaju...
Dugotrajno međusobno gledanje pitcher-a (onog koji baca lopticu) i batter-a (onog koji je čeka palicom) sada postaje svima jasno mentalno nadmetanje superiornih umova. Milioni ljudi se uključuju u pogađanje "ako on misli da ja znam šta on misli, da li onda on misli da ja znam gde ću sada da bacim lopticu, ili bih sada trebao da pomislim da on misli upravo ono što ja mislim, pa da onda promenim?". I onda on treba što jače i što neodređenije da baci lopticu u jedan prilično neodređen prostor, ali tako da onaj koji o njemu najviše razmišlja ne može to da pretpostavi, dok u isto vreme saigrači ovog prvog, a i čitav stadion gledalaca, tačno znaju gde će ovaj neodređeno da je baci, tačno poštujući pravila !?
Fascinantan sport, ha?
I tada, uvek u pratnji sreće, izranjanju neki pojedinci, postaju legende, njihove sličice dobijaju neverovatne vrednosti. A samo zato što im se loptica odbila tačno tamo gde treba, ili obrnuto.
I tako se probudim rano ujutro, i potrčim da pogledam rezultate od prošle noći, i zadivljujuće pročitam (www.mlb.com) da je "posle 3,5 sata izuzetno napete izvanredne utakmice , rezultat bio 1:0" !? Ovo je valjda jedini sport na svetu koji može bez postignutih poena, posle 3,5 sata igra da bude "izvanredan"!
Ali, na svu sreću, završiće se taj oktobar. Odrediće se pobednik "World Series", i nestaće taj baseball sa ESPN-a. A dok se to ne desi, uživaću u njemu.
Fascinantan sport, ha?
20. 9. 2011.
Revolucija izborima?
Dobar deo zainteresovane javnosti je ushićeno share-ovao lavinu vesti rezultata lokalnih izbora u Berlinu, gde je po prvi put prijavljena Piratska Partija osvojila čak 8,9% glasova! (Ovo je više od "lokalnih" izbora, zato što su ovo bili i izbori države Berlin - Nemačka je inače savezna država).
Ako se ovome doda 17,6% koji su dobili sada već veterani Zeleni, dolazimo do fascinantih više od 25% glasača koje se privolelo alternativnim političkim opcijama! Po svim analizama, slično stanje je i u Srbiji, gde će tih 25% najverovatnije apstinirati od glasanja.
Trenutno stanje
Mnogi obični ljudi se poslednjih godina bave razmišljanjima "kuda sve ovo vodi?" Izuzetno brz tehnološki razvoj komunikacija, uz nesrazmerno spor razvoj ekonomskih, finansijskih i političkih sistema, pa još nikada u istoriji viđeni geopolitički status obogaćivanja jedne ogromne do tada siromašne populacije (Kina)... dovelo je do brzog prelivanja novca sa jedne na drugu stranu. Ovakva brzina je nešto sa čim se civilizacija do sada nije susretala, i to neminovno dovodi do nestabilnosti koja samo vreba priliku po kom će se najslabijem šavu izliti: ekonomskom, finansijskom, političkom, geostrateškom...
Još uvek duboko u ljudskoj svesti je da rat ne može doneti ništa dobro, naročito ne u ovo nuklearno doba. Ali u isto vreme je i sve jača svest da ovako više ne može. Polako se označavaju krivci, na prvo mesto izbijaju banke, slede ih političke stranke. (Zapravo sistemi, finansijski i politički.)
Sve se više poziva da je potrebna prava revolucija da bi se ovi sistemi srušili i izgradili neki bolji. A revolucija se u ovo vreme ne može izvesti, bar ne bez rata.
Kako je nastala Piratska partija
Piratski pokret je nastao spontano sa nasleđem nasilnog otvaranja zaključanog znanja, sa uporištem u open source zajednici, i počev iz Švedske proširio ideju da je moguće ponuditi alternativno rešenje za nagomilane civilizacijske probleme.
Stvorila se potreba da se zaštite pojedinci izloženi sve jačem sudskom gonjenju i nesrazmernim novčanim ili zatvorskim kaznama izrečenim za dela koja su istorijski gledano obična ljudska ponašanja. Oduvek su ljudi razmenjivali knjige, pevali i svirali, hvalili međusobno...
Pomama za takozvanom "zaštitom autorskih prava" ide tako daleko da se proglašavaju lica koja imaju zakonsko pravo da vam "zavuku ruku u džep" (kolektivna zaštita prava, moja omiljena tema), što je ništa drugo nego ozakonjeni (evoluirani) kriminal.
Pomama ide i dalje, pa se patentiraju životinje i biljke i proglašava večno vlasništvo nad njima (ako gajite ili koristite svinje to morate platiti onima koji su dovoljno moćni da ozakone da se njima treba platiti).
Takođe, polako postaje jasno da sistem patenata koči procese napretka, i da nepotrebno opstaju neke veoma visoke cene (skeneri u medicini, na primer).
Međutim, sa tranzicijom pirata na društveni prostor, shvatilo se da se ova pitanja ne mogu tako lako rešiti, i da su problemi zapravo ukorenjeni u istim onim problematičnim društvenim sistemima koji su sada već označeni kao krivci za globalnu krizu: finansijski i politički sistem!
Piratski pokret je spoznao realnost, i poziva na Ustanak, Revoluciju... možda sa ponekad agresivnom retorikom (čisto da bi se prodrlo do svesti publike) ali u stvari uvek sa mirnim putem u planu... verovali ili ne: izborima!
Osnovna dva revolucionarna cilja
Prvo u Švedskoj, posredno u parlamentu EU, a sada i u Nemačkoj, Piratski pokret se afirmiše i osnažuje. Na ovaj način po prvi put dobija i izvore finansiranja. Ali i dalje zadržava revolucionarni mentalitet sa sledećim adutima:
Finasije ćemo rešiti bitcoin-ima.
Banke imaju funkciju zaštite i obezbeđivanja sigurnosti, pa zatim i promišljenog investiranja. To je u redu, i to će tako i ostati. Ali, banke danas imaju nesagledivu moć potpunog kontrolisanja tokova novca! One znaju koliko ko ima, kada dobija, gde, kada i koliko troši... i za svoje informacije joj plaćaju! Banke uzimaju ne mali procenat od svake finansijske transakcije a imaju potpunu vlast i kontrolu!
Sistem Bitcoin-a bi trebao da obezbedi anonimne tokove novca i da potpuno isključi banke iz ovog procesa! Ovo je ravno revoluciji.
Politički sistem bi trebao da ide do poništavanja postojanja političkih partija!
Zato PP govori da ne ide u politički sistem da bi zaposlili svoje rođake, već da bi ga srušili. Prva stvar koju je potrebno uraditi je obezbediti potpuno anonimno i pouzdano glasanje! I za ovo piratski pokret ima tehnološka rešenja. U slučaju kada više nema komplikovanih procedura glasanja, brojanja i zaštite rezultata, nestaje jedan razlog postojanja partija! Drugi razlozi (okupljanje oko zajedničkih ideja i ciljeva) će takođe vremenom atrofirati kada imate potpuno legitimnu mogućnost biranja pojedinaca, a ne grupa. I ovo je ravno revoluciji.
Sveže ideje posle mnogo vremena
Decenijama se u zapadnoj civilizaciji nisu pojavljivale sveže ideje. Ovo su nove ideje koje pokušavaju da u vreme kada svi predviđaju neku propast, ponude put koji bi mogao da izvede iz obećanog haosa.
Put je trnovit, i možda utopistički, ali bez nade nema ni napretka. Problemi koji stoje pred PP pokretom su isti oni koje ni komunizam nije prepoznavao: ljudska priroda, sebičnost i gramzivost. Zato i ne čudi što se ove ideje pojavljuju u društvima koje su daleko napredovale u razvijanju lične svesti i koje su najdalje otišle u uspostavljanju komunističkih principa (Skandinavija).
Ali, pred PP pokretom za sada stoji mnogo vidljiviji neprijatelj, a to su vladajuće strukture i sistemi!
I baš zbog toga, 8,9% glasača pokazuje da je cilj ostvarivanja revolucije putem glasanja mnogo bliži nego što to u ovakvim utopističkim člancima možda izgleda!
Ako se ovome doda 17,6% koji su dobili sada već veterani Zeleni, dolazimo do fascinantih više od 25% glasača koje se privolelo alternativnim političkim opcijama! Po svim analizama, slično stanje je i u Srbiji, gde će tih 25% najverovatnije apstinirati od glasanja.
Trenutno stanje
Mnogi obični ljudi se poslednjih godina bave razmišljanjima "kuda sve ovo vodi?" Izuzetno brz tehnološki razvoj komunikacija, uz nesrazmerno spor razvoj ekonomskih, finansijskih i političkih sistema, pa još nikada u istoriji viđeni geopolitički status obogaćivanja jedne ogromne do tada siromašne populacije (Kina)... dovelo je do brzog prelivanja novca sa jedne na drugu stranu. Ovakva brzina je nešto sa čim se civilizacija do sada nije susretala, i to neminovno dovodi do nestabilnosti koja samo vreba priliku po kom će se najslabijem šavu izliti: ekonomskom, finansijskom, političkom, geostrateškom...
Još uvek duboko u ljudskoj svesti je da rat ne može doneti ništa dobro, naročito ne u ovo nuklearno doba. Ali u isto vreme je i sve jača svest da ovako više ne može. Polako se označavaju krivci, na prvo mesto izbijaju banke, slede ih političke stranke. (Zapravo sistemi, finansijski i politički.)
Sve se više poziva da je potrebna prava revolucija da bi se ovi sistemi srušili i izgradili neki bolji. A revolucija se u ovo vreme ne može izvesti, bar ne bez rata.
Kako je nastala Piratska partija
Piratski pokret je nastao spontano sa nasleđem nasilnog otvaranja zaključanog znanja, sa uporištem u open source zajednici, i počev iz Švedske proširio ideju da je moguće ponuditi alternativno rešenje za nagomilane civilizacijske probleme.
Stvorila se potreba da se zaštite pojedinci izloženi sve jačem sudskom gonjenju i nesrazmernim novčanim ili zatvorskim kaznama izrečenim za dela koja su istorijski gledano obična ljudska ponašanja. Oduvek su ljudi razmenjivali knjige, pevali i svirali, hvalili međusobno...
Pomama za takozvanom "zaštitom autorskih prava" ide tako daleko da se proglašavaju lica koja imaju zakonsko pravo da vam "zavuku ruku u džep" (kolektivna zaštita prava, moja omiljena tema), što je ništa drugo nego ozakonjeni (evoluirani) kriminal.
Pomama ide i dalje, pa se patentiraju životinje i biljke i proglašava večno vlasništvo nad njima (ako gajite ili koristite svinje to morate platiti onima koji su dovoljno moćni da ozakone da se njima treba platiti).
Takođe, polako postaje jasno da sistem patenata koči procese napretka, i da nepotrebno opstaju neke veoma visoke cene (skeneri u medicini, na primer).
Međutim, sa tranzicijom pirata na društveni prostor, shvatilo se da se ova pitanja ne mogu tako lako rešiti, i da su problemi zapravo ukorenjeni u istim onim problematičnim društvenim sistemima koji su sada već označeni kao krivci za globalnu krizu: finansijski i politički sistem!
Piratski pokret je spoznao realnost, i poziva na Ustanak, Revoluciju... možda sa ponekad agresivnom retorikom (čisto da bi se prodrlo do svesti publike) ali u stvari uvek sa mirnim putem u planu... verovali ili ne: izborima!
Osnovna dva revolucionarna cilja
Prvo u Švedskoj, posredno u parlamentu EU, a sada i u Nemačkoj, Piratski pokret se afirmiše i osnažuje. Na ovaj način po prvi put dobija i izvore finansiranja. Ali i dalje zadržava revolucionarni mentalitet sa sledećim adutima:
Finasije ćemo rešiti bitcoin-ima.
Banke imaju funkciju zaštite i obezbeđivanja sigurnosti, pa zatim i promišljenog investiranja. To je u redu, i to će tako i ostati. Ali, banke danas imaju nesagledivu moć potpunog kontrolisanja tokova novca! One znaju koliko ko ima, kada dobija, gde, kada i koliko troši... i za svoje informacije joj plaćaju! Banke uzimaju ne mali procenat od svake finansijske transakcije a imaju potpunu vlast i kontrolu!
Sistem Bitcoin-a bi trebao da obezbedi anonimne tokove novca i da potpuno isključi banke iz ovog procesa! Ovo je ravno revoluciji.
Politički sistem bi trebao da ide do poništavanja postojanja političkih partija!
Zato PP govori da ne ide u politički sistem da bi zaposlili svoje rođake, već da bi ga srušili. Prva stvar koju je potrebno uraditi je obezbediti potpuno anonimno i pouzdano glasanje! I za ovo piratski pokret ima tehnološka rešenja. U slučaju kada više nema komplikovanih procedura glasanja, brojanja i zaštite rezultata, nestaje jedan razlog postojanja partija! Drugi razlozi (okupljanje oko zajedničkih ideja i ciljeva) će takođe vremenom atrofirati kada imate potpuno legitimnu mogućnost biranja pojedinaca, a ne grupa. I ovo je ravno revoluciji.
Sveže ideje posle mnogo vremena
Decenijama se u zapadnoj civilizaciji nisu pojavljivale sveže ideje. Ovo su nove ideje koje pokušavaju da u vreme kada svi predviđaju neku propast, ponude put koji bi mogao da izvede iz obećanog haosa.
Put je trnovit, i možda utopistički, ali bez nade nema ni napretka. Problemi koji stoje pred PP pokretom su isti oni koje ni komunizam nije prepoznavao: ljudska priroda, sebičnost i gramzivost. Zato i ne čudi što se ove ideje pojavljuju u društvima koje su daleko napredovale u razvijanju lične svesti i koje su najdalje otišle u uspostavljanju komunističkih principa (Skandinavija).
Ali, pred PP pokretom za sada stoji mnogo vidljiviji neprijatelj, a to su vladajuće strukture i sistemi!
I baš zbog toga, 8,9% glasača pokazuje da je cilj ostvarivanja revolucije putem glasanja mnogo bliži nego što to u ovakvim utopističkim člancima možda izgleda!
Пријавите се на:
Постови (Atom)