01.05.2014.

Dal' će biti rata?

Gledao sam jednu TV emisiju o Zapadnoj civilizaciji, i pomenuli su "veliki paradoks" da su isti ljudi koji su osmislili US Ustav - zasnovan na, i ceo posvećen, slobodi pojedinca - u isto vreme bili i najveći robovlasnici koji su vlasništvo nad ljudima smatrali "normalnim".
Ne slažem se sa zaključcima te emisije, koja glorifikuje Zapadnu civilizaciju objašnjavajući ovaj paradoks "greškom" !? (njihov izraz je bio "praroditeljski greh")
Moja teorija je da je ljudsko društvo u stalnom procesu organizacione (ali i biološke) evolucije, i da je za humanu društvenu organizaciju potrebno da to društvo bude dovoljno bogato. A da bi društvo bilo bogato, treba da zarađuje, a zarađivanje je, nekako po svojoj definiciji, na račun nekog drugog. I eto srža ovog "paradoksa".
Slično američkoj dvoličnosti od pre dva veka, i danas postoji isto to! Idemo malo bliže, u EU. Dok se ujedinjene bogate države Evrope zaklinju u ljudsku slobodu i zarad "zaštite slobode" preduzimaju i vojne akcije (što smo iskusili i mi, ovde u Srbiji) - dok se "sloboda kretanja" ili "pravo na rad" nazivaju osnovnim ljudskim životnim potrebama, u isto vreme "tvrđava Evropa" značajno utvrđuje svoje zidine i ne dozvoljava milionima (ako ne i milijardama) ljudskih bića da makar i uđu na njenu teritoriju a ne daj bože da nešto i rade. (Još jedan poziv na TV emisiju, sada o pravom ratu koji se vodi u severnoj Africi da se ne dozvoli ljudima iz Afrike da uđu na teritoriju Španije, odnosno EU. Ovaj rat se vodi sličnim "alatima" kao i robovlasnici u USA - bodljikave žice, oružje, mučenja...)
Ovo stanje je osnova na kojoj se hrani oportunizam savremenoj Zapadnoj civilizaciji. Ovaj "paradoks" je tako teško objasniti, ili shvatiti, da je prilično logično biti protivnik ovim bogatim i jakim. Ako ste izvan tog privilegovanog kruga, imate strahovit pritisak, pritisak siromaštva, egzistencijalne neizvesnosti, stalne i teške životne borbe bez prave nagrade. Takva "izopštena", siromašna društva, a na svetu danas veći broj ljudi živi u takvim društvima, za sobom donose i surove društvene odnose, fizički neizvestan život, čestu bol, slabo obrazovanje, niži nivo kulture, primitivnu umetnost...
A sve to, za uzvrat, daje obrazoženje onim bogatim, da se moraju zaštititi, da prvo moraju edukovati, preobratiti, te "divljake". Sa lakoćom obične ljude u takvim društvima možete okriviti da sami stvaraju sebi loše okruženje, da nisu svesni, da ne umeju da se ponašaju ljudski, da ne umeju da rade, da su neodgovorni...
Sa lakoćom vidite opravdanje za nejednakost - ne mogu ti pomoći ako te pustim da uništiš ono što ja imam - mogu ti pomoći samo tako što ja zadržim svoje, zaradim još više, pa to što mi pretekne koristim da ti pomognem, tako će svima biti bolje (!?)

Ovo stanje ljudskog društva nazivam "nacionalni kapitalizam" - gde više nema klasa među ljudima, ili su razlike među klasama sve manje (ako govorimo o bogatim društvima), već postoje klase među nacijama, ili državama, gde su neke države (nacije) bogate, poseduju "sredstva za proizvodnju" - dok su druge države ili nacije siromašne, i jedino što imaju je snaga ljudskih ruku - koja je tako krhka, dostupna i prolazna.

I sada - šta ?
Bojim se da je svet ponovo na ivici velikih sukoba. Siromašni osećaju da su ih bogati "otpisali", da ih samo iskorišćavaju i ne dozvoljavaju im osnovne ljudske potrebe.
Bogati se zgražavaju povratka u "nesvesnost" - i razumeju da je materijalno ipak neophodno za napredak u svakom smislu, naučni, umetnički, kulturni... Shvataju da samo napredak može doneti bolje. Zamišljaju da su blizu rešenja (Nemačka u isto vreme povećava i seču šuma i površine pod šumama !) i da su blizu trenutka kada će svima pomoći - ali taj trenutak još nije došao i potrebno je još malo postojećeg stanja.

A iz sećanja polako blede slike pslednjeg velikog rata...

Realno... verujem da je sadašnji nivo ljudske civilizaje najviši ikad postignut ! Nikada ranije nisu postojala ovakva dostignuća, ovoliki broj celih društava koje su postigle humano uruđenje (ali su ipak zatvorena za spoljašnjost).
I realno - ne vidim ni jedno drugo ponuđeno rešenje koje može parirati postojećem ! Protivnici možda imaju razloga za svoj revolt, strastvenih i ljudskih, ali nemaju rešenja koja mogu doneti uspeh.
Zato nisam pristalica sukoba, mada su često u istoriji razaranja donela potrebno "čišćenje" - kao što požar šumi donosi novi život...

Mi - ovde u Srbiji, bi trebali da iskoristimo svoj položaj - svoju svesnost !
Blizu smo ovih bogatih, ako se ponašamo "odgovarajuće" može nam biti bolje, imamo nade i potencijala.
Blizu smo i ovih siromašnih i potlačenih, delimo njihova osećanja i razmišljanja - pa čak i navike.

I mislim - kao nikada u svojoj istoriji - da bi trebali da budemo izvan svakog sukoba !
Ako izađe na dobro - biće nam bolje.
Ako ne izađe na dobro... opet ćemo imati više šansi ako sačuvamo ono što imamo.

Samo nam treba malo mudrosti !

30.12.2013.

NFL playoff 2014

Završena je regularna 2013 sezona, koja će meni biti zapamćena kao prva "Gamepass" sezona - utakmice sam gledao preko interneta - direktno na NFL.com.
Glavni utisci iz ove sezone su:
1. Bez starca nema udarca (Payton Manning)
2. Tanka je linija između slave i propasti (primer: RG3 - Washington Redskins).
3. Sve ukupno - dosta učmalosti.

U doigravanje se plasiralo 12 timova, i evo redosleda po mojoj proceni o verovatnoći osvajanja titule:
1. Denver Broncos - Gledajući napad Denver-a, možete pomisliti da je veoma lako igrati ovaj sport ! Broncos-i izgledaju kao da postižu poene kad god požele. Daju utisak da samo retko zaigraju punom snagom, i da će lako oduvati svakoga. Ipak, izgubili su nekoliko utakmica, ne baš "iz zezanja" - a sve zbog ipak, slabe odbrane. Koliko god napad deluje savršeno, odbrana ima rupa ! Ali, iskusni lisci vode ovu ekipu, i treneri i najpoznatiji kvaterbek današnjice: Payton Manning - tako da teško vidim poraz za njih... makar do Superbowl-a.
2. Seattle Seahawks - I dok je Denver tu i tamo pokazivao slabosti u odbrani, Seattle je bio mnogo uravnoteženiji u odnosu napad - odrana. To im je dalo mogućnosti da je u većini analiza, Seattle označen kao favorit br. 1 ! Ipak, mislim da ovde nema toliko snage, i nekoliko puta sam gledao kako se muče. Opet Russell Wilson je igrač koga morate voleti, mlad i jak... Volim ovu ekipu, ali ih ipak stavljam na mesto br. 2
3. Cincinnati Bengals - I dok je redosled prve dve ekipe ove godine veoma lak - pitanje je bilo samo ko je prvi a ko drugi... toliko je izabrati prvog posle njih - izuzetno teško ! Jedan od razloga zašto sam "među jednakima" izabrao Bengals-e, je to što mislim da je lakše pobediti Denver nego Seattle kod kuće - odnosno NFC grupa ima manje šanse.
4. Indianapolis Colts - Isto kao i kod Cincinnati-ja, ostajem pri AFC-u. Pošto ne mislim da su Colts-i nešto posebno izuzetni (ispada da su igrali u najlakšoj grupi), stavio sam ih iza Bengals-a.. ipak, Colts-i su jedina ekipa koja je pobedila i Denver i Seattle !!! Doduše, obe kod kuće... ali dobro. Ove dve pobede ih čine zanimljivima, a činjenica da su su igrali dosta "ispod radara" im daje pomalo i enigmatsku moć.
5. San Francisko 49ers - Prošlogodišnji finalisti. To im daje iskustvo. Drugi deo sezone je bio pomalo razočaravajući, pa sam ih stavi ona 5. mesto. To, i činjenica da ih je Seattle tokom sezone dva puta upropastio. Za sada izgleda da SF ne može protiv SEA.
6. Carolina Panthers - Nije da ih volim. Čak bih rekao da su neke važne utakmice pobedili na "čistu sreću". Ipak, činjenica je da primaju veoma malo poena - odbrana im je svakako jača strana, a mladi kvoterbek u usponu, Cam Newton - će ili postati svetska zvezda - ili će propasti. Kada sam radio ovakav pregled 2011. - baš je ekipa koju sam stavio na br. 6 pobedila. Zato sam sada pažljivo odabrao koga ću na br. 6. Ne verujem toliko da Carolina može daleko - ali čudne pobede koje su osvojili im daju dozu iznenađenja!
7. New Orleans Saints - Da nisu katastrofalno odigrali poslednjih nekoliko kola - stavio bi ih mnogo više. Ovako, predvode "donji deo tabele". To što su izgubili pri kraju nije bilo baš naivno, i prošli su u play off i uz malo sreće. Ipak, napad je po meni drugi najbolji u NFL-u (posle Denvera), a to mora da nešto donese. Mislim da su pri kraju isprobavali neke taktike, i da ovaj tim može mnogo više nego što su do sada pokazali.
8. New England Patriots - I dalje za njih navijam, iako su postali pravi tradicionalisti. Ove godine (koju su započeli pomalo arogantno, bez pravih zvezda osim Tom Brady-ja), za svoju aroganciju su kažnjeni i desetkovanjem usled povreda! Tako da sada predstavljaju opasnost samo ekipama koje prave greške, oni sami utakmicu u play off-u - ne mogu dobiti. Ipak, grešku će kazniti, i zato su još uvek visoko na 8. mestu (iako su 2. u AFC-u, posle Denvera, koji su izgred budu rečeno, u toku sezone lagano pobedili).
9. Kansas City Chiefs  - Iako su sezonu započeli spektakularno, iako umeju da pobeđuju sa puno razlike... mislim da ovo nije tim za velika dela! Kad god je bilo potrebno - oni su gubili. Ne dajem im neke velike šanse.
10. Green Bay Packers - Mesto su u play off-u osvojili u poslednjem kolu, u jednoj čudnoj, i pomalo razočaravajućoj grupi. Ipak, gonjeni povredama cele sezone, u play off ulaze koliko toliko konsolidovani, što im daje snagu iznenađenja.
11. Philadelphia Eagles - Kao i kod br. 10: "Mesto su u play off-u osvojili u poslednjem kolu, u jednoj čudnoj, i pomalo razočaravajućoj grupi.  Ipak, gonjeni povredama cele sezone, u play off ulaze koliko toliko konsolidovani, što im daje snagu iznenađenja"
12. San Diego Chargers - I ovi su osvojili mesto u play off-u u poslednjem trenutku (u produžetku protiv rezervi Kansas City-ja), i to kao posledica velike kombinatorike među osrednjim ekipama sposobnim da izgube od bilo koga, lako i gorko. Ne vidim da će daleko dogurati.

01.09.2013.

Slava (Roman u devet priča)

Ideja mi je bila da svaku knjigu koju pročitam ukratko opišem na ovom blogu.
Ali to ne funkcioniše već neko vreme.
Prvo i najvažnije - knjige koje čitam me ne zadovoljavaju, i zašto onda da ih komentarišem ?
Drugo - uopšte se broj knjiga koje čitam smanjio.

Ali sada sam posle dugo vremena konačno naleteo na knjigu koja mi se svidela:
Daniel Kelman - Slava
Daniel Kehlmann - Ruhm (2010.)

Čak i na Wikipediji polemišu da li je ovo zbirka priča, ili roman, čak optužuju pisca da je ovo delo nazvao "romanom" samo zato što se zbirke priča slabije prodaju !?
Ja ovo vidim kao onaj, u današnje vreme, nezaobilazni "mind blow" - tj, ako vas nešto ne "oduva", danas to umetnički i ne postoji. To "oduvavanje" je Daniel, pisac, obezbedio ovom neobičnom konstrukcijom svoga dela, gde su priče tematski razdvojene, ali spojene ponekada na prvi pogled veštačkim sponama.

I opis na koricama, koji kaže da "roman" govori o slavi i problemu slave u savremeno doba, nije baš tačan opis onoga što se među koricama događa. A tačno je da je fenomen slave poslužio kao motiv za opisivanje krajnje ljudskih tema - savremenih, ovovremenskih, ali oslobođene svakog ekonomskog, političkog, religioznog okvira... govori se o LJUDIMA, i njihovim problemima u savremenoj bogatoj civilizaciji.

Druga stvar koja me je opčinila je fantastika koja je sastavni deo "romana". Upotreba fantastike danas je uobičajena, ali veoma često je teška, nepotrebna, ili postaje sama sebi cilj.
Fantastika koja se provlači kroz "roman" Slava, je nekako lagana, prirodna, neopterećujuća...
Kada sam razmišljao o tome kako je ovo moguće, objašnjenje koje dajem samom sebi je da je fantastika ovde upotrebljena na tačno onaj način kako je upotrebljava ljudski mozak!
Morate priznati da se naša razmišljanja ne potčinjavaju prirodnim zakonima, i da veoma često razmišljamo koristeći fantastiku. To je ono što nas razdvaja od veštačke inteligencije !!!
A mislim da se fantastika u Slavi, povinuje "prirodnom" razmišljanju - ajde, pročitajte knjigu pa mi recite da li i vi mislite isto ?

10.07.2012.

Big biznis

U potpunom poslovnom haosu koji vlada u našoj zemlji Srbiji. U opštoj nezaposlenosti i depresivnoj panici... ja sam se zaposlio u dobrostojećoj stranoj firmi sa zaduženjim koje obuhvata prostor veći od Srbije !!!

....
tajac
....

Na ovu temu sada mogu pokrenuti priču u raznim pravcima, (kako... šta sad... moral... sloboda... razlike...) a ja ću pokušati da na sve odgovorim kratko.
Kako? Znate onu priču kako je Rokfeler postao bogat ?
"Imao je jednu jabuku... lepo ju je očistio i prodao. Onda je kupio dve. Ponovo ih je dobro očistio i prodao da kupi tri. Posle tri meseca mu je umrla bogata tetka i dobio je basnoslovno nasledstvo !"
Tako i ja. Radio sam kao preduzetnik. Moram reći... mučio se.
Uvek bez para, u stalnom pritisku da moram platiti ovo i ono. Osećao sam se kao divlja zver koja očekuje (i nalazi) nedaću iza svakog drveta.
Ali, trudio sam se da se to ne vidi. Koliko toliko sam održavao zdravlje, dobro raspoloženje koliko god je moguće, dobar izgled u granicama prirode... Trudio sam se da naučim nove stvari. Bio radoznao, pamtio, učestvovao, doprinosio... I onda sam dobio nenadanu pomoć !
To je to. Mogao sam da je i ne dobijem. Mogao sam da ostanem "borac"... siromašan. Srećan sa svojom decom dok ih gledam kako rastu musava i mršava. I da se nadam da će im to biti škola... i da će imati više sreće nego ja.
Ali, da nisam bio spreman... da nisam bio "u formi"... nikakva mi pomoć ne bi mogla pomoći ! Zato, ako neko traži moj savet: Budite spremni. Nije istina da će uvek nešto "doći". Možda i neće. Ali, ako niste spremni, čak i ako dođe vi to nećete iskoristiti.
......
Druga tema je "paralelni svet" koji otkrivam u svojim 40-tim. Paralelni svet zaposlenih u velikim firmama. Tek sada mi je jasno kako neko može život da provede, a da uopšte ne shvati da živi pod staklenim zvonom. Tako dobro zaštićen od spoljašnjeg haosa.
Zamišljam mladog čoveka koji se posle škole zapošljava u ovakvoj firmi. Ispred očiju mi prolaze sve te gomile "sposobnih", "uspešnih"... svi oni za koje sam lomio glavu pokušavajući da razumem šta to oni imaju!?
Sada mi se stvari otvaraju. Oni imaju sreće. Sreće da se kreću u krugovima velikih uspešnih firmi.
Big biznis.
Kamioni, avioni. Ali stvarno.
Verovatno bi neko pomislio da sam težak folirant kada izlazim iz novih kola i preko slušalica pričam na svom najnovijem Blackberry-iju koliko kamiona će kad i kuda proći !
Lakoća života je fascinantna ! Dobro, česta putovanja, potpuna mentalna usredseđenost, "usisavanje" od strane korporacije... dobro. Možda je sve to tako. Ali, ljudi... ja plaćam svoje mesečne račune!

Rekao bih da je osnovna razlika što ljudi u ovom paralelnom svetu rade za pare... a ljudi izvan staklenog zvona rade za život!

Pa se vi sada mislite.

A ako ste "kadar". Ako ste član te elite.. političke, poslovne... kakve god... Vi jednostavno NE SHVATATE. A i ne treba da shvatite. Kada bi shvatili, ne bi ste bili tu gde jeste.

Da li će me kasnije uhvatiti problem hijararhijske borbe... intriga... osećaja sputanosti i neslobode ? Možda, ne znam.. ali za sada... imam samo osećaj nenormalnog olakšanja. Olakšanje od straha, straha od života, straha od svakog poštara, policajca, bilo kog radnika koji je došao da mi seče struju, vodu... da mi nosi stvari iz kuće...
Mali preduzetnik, ha. Kakvo dramatično zanimanje.
Sada su mi jasni i ljudi iz ovog "velikog posla" koji požele da otvore svoje firme. Uvek sam ih gledao sa podozrenjem i nerazumevanjem. Ali, u velikom biznisu stvari tako lako funkcionišu, tako ste dobro prihvaćeni, tako ste svuda dobrodošli, tako vas cene i poštuju, ... tako je sve lako... da veoma lako pomislite da je to normalno stanje stvari. Ne pomišljate da će se sve to raspršiti kako iza vašeg imena više ne stoji ime firme.
Retki su ljudi koji otvore svoje firme i budu u tome uspešni. Možda još par godina, po inerciji... ali, stvari se brzo razvodnje.
Mada mi je sada jasno i odakle nenormalan strah od gubitka posla. Ako ostanete bez posla... ostajete kao riba na suvom. Dramatično.

Još jedna tema koja mi se nameće. Postao sam čak i pro-Microsoft orjentisan. Dokle više te hajke na Internet Explorer. Iz inata sam počeo samo IE da koristim. Chrome ne radi ono što treba da radi, nego radi ono što on misli da treba. Google vas primorava na neka rešenja za koja vam posle par meseci kaže da su napuštena... a u "big biznisu" je to nedopustivo.
Big biznisu treba konstantnost, stabilnost, sigurnost.
Da li to košta ? To nije pitanje. Sve što radi i treba da košta. To je stav "big biznisa", i to je ono što danas pokreće svet. Plaćajte! Plaćajte sve i što više!
Kupujte moje, a ja ću kupovati sve što mi treba.
I sve to tako lepo funkcioniše u tom "staklenom zvonu". A iskreno, za sada mi se više sviđa život u staklenom zvonu nego sloboda divljaštva.
Mrzite me. Možda sam star i umoran !?

V. - Pinčon

Roman V. je prvenac kontraverznog i misterioznog Tomasa Pinčona (V.Thomas Pynchon, 1963.)
Ja sam još pre nekoliko decenija :) bio zadivljen njegovom "Objavom broja 49", koja mi je između ostalog pokazala i da su neki "popularni" srpski pisci samo plagijatori.
Međutim, retkost prevoda Pinčona, koji je uslovljen njegovim retkim, ali često prekomplikovanim delima, učinilo je svoje, pa ja ovog pisca nisam više čitao.
Bilo bi bolje da je tako i ostalo.
Teorija zavere, tajna društva..., koja se u "Objavi" razumeju kao satira, u Pinčonovom prvom i mnogo obimnijem delu "V." su prisutni previše dugo i previše komplikovano.
Komplikovanost, koja je glavna odlika Pinčona uopšte, u obimnom delu tipa "V." je nešto što će vas odbiti, i naterati vas da knjigu definitivno prestanete čitati.
Jedina dobra strana ove knjige, je da je posle nje došla "Objava broja 49", a to znači da je i pisac prepoznao probleme, i pronašao se u mnogo kraćoj formi koja može sebi dozvoliti komplikovanosti nerazumevanje.

26.02.2012.

Nezaposlenost u glavama

Pogodila me je rečenica u intervjuu jedne domaće "estradne zvezde" koja je rekla "Naravno da želim da vreme provodim kod kozmetičara, pedikira, u bioskopu i pozorištu, i da se posvetim deci, a da mi muž sve to obezbeđuje..."
Nije bitno ko je ovo izjavio, važno je da je ovo stav verovatno ogromne većine ljudi danas na planeti. Neko to očekuje od muža, neko od plate, neko od države... a zapravo većina misli da im to pripada, da im pripada pravo da budu lenji, da rade što manje, i da se što više bave sobom, fizički, i da sebi povlađuju.
Ovo je izjavila "zvezda" u svojim ranim 40-tim, u naponu svoje snage. Propadnica generacije koja će po socijalnim mrežama postovati idilične priče kako su se nekada poštovale "prave vrednosti", kako današnji crtani kvare decu... a ne vidi da je ona, i njena generacija, zapravo tvorac tih crtanih, da su se njene "prave vrednosti" pretvorile u sebične i ništavne ciljeve!
Danas je "tako normalno" da želimo takve, najblaže rečeno, prostakluke.
Svedoci smo društvenih promena, ili bar komešanja, izazvanih realnim problemima, ali i ovakvim očekivanjima.

Istina je da su vladajuće strukture poništile demokratsku viziju smenjivosti. Istina je da ovakva pozicioniranost za sobom donosi korupciju, pojedincima donosi pravo vlasti. Velike društvene mase su onemogućene da napreduju ili da se bar osećaju zadovoljno ili jednako.
Istina je da postoji bunt protiv ovakvog stanja, i da je bunt sve veći, agresivniji i opipljiviji. I istina je da je taj bunt opravdan.
Međutim, ono što nije dobro u tom buntu, je da on prepoznaje samo protivnike (korumpiranu vlast, banke, vladare iz senke...), ali ne prepoznaje i ciljeve, šta zaista možemo uraditi kada (i ako) pobedimo sadašnju vlast?

Sve se svodi na ciljeve sadržane u rečenici koju sam citirao na početku... ovo je bunt onih koji bi želeli da više vremena provedu kod kozmetičara!?

Moja omražena "autorska prava"!
Muzičari... o čemu oni sanjaju i za šta se bore? Da im svi, večno, plaćaju za njihove pesme!? Previše je naporno vežbati i praviti koncerte, previše je naporno noći provoditi po kafanama... Cilj je da mi se plati! Nije cilj da uživam u tome što radim, da unesem svoju emociju, želju, razmišljanje... sebe... u umetnost i da mi to pruži zadovoljstvo. Neee. Cilj je "da mi se plati"! I to ne jednom, nego svaki dan, i to svi. (Ovo pišem prvenstvo misleći na sistem kolektivne zaštite prava).

Ali, ovo je takođe razmišljanje današnjice, koje ne može doneti ništa dobro. Ovo je glorifikovanje i potenciranje autorskih prava, gde je ideja upravo negativna, i anticivilizacijska, ili antiljudska: "Moj je cilj da napravim nešto što će mi omogućiti da nikada više u životu ne radim, ni ja ni moji naslednici!"

Ovo je srž problema, srž borbe koja se mora voditi! Autor je stvaralac kao i svaki drugi! Njemu treba da bude plaćeno delo, a ne da mu cilj bude raj na zemlji! Ako hoće više para, mora više raditi, kao i svako drugi!
Dozvoliti autorska prava, u pravcu u kome to vode izuzetno bogate firme koje su počele da gube svoje profite, je jednako propasti civilizacije.. urušavanje iznutra... urušavanje fizičkih koncepta rada!

Ono što danas traže za autorska prava, vodi u haos u anarhiju... jer samo rad može obezbediti da stvari budu uređene u upotrebljive oblike, a da se sve ne pretvori u običan haos pokretnih atoma... kuda nas danas vode.

Smatram da je nezaposlenost najveća pretnja savremenom društvu! Od nezaposlenosti počinju svi problemi. Ali, postoje dve vrste nezaposlenosti, objektivna i subjektivna.

Imamo objektivne probleme. Moramo priznati da koliko god nam je tehnologija pomogla, donela nam je i probleme sa kojima se nikada ranije nismo susretali... Donela nam je preveliku proizvodnju, donela nam je gomilu proizvoda, često bespotrebnih.. donela nam je sve manju potrebu za ljudskim radom...
Tehnologija nam je donela paradoks da danas proizvodimo više nego što nam treba, ali nam to nije dovoljno!
Ovo je realan problem nezaposlenosti. Veoma opasna stvar.
Međutim, mi ovu opasnu situaciju pogoršavamo... subjektivnom nezaposlenošću! Našom idejom kako bi život trebao da nam izgleda! Mi želimo nezaposlenost!?
Da li je ovo možda i veći problem?

24.02.2012.

Jednostavan život - Kenzaburo Oe

Japanski pisac, Nobelovu nagradu je dobio samo par godina pošto je objavio roman "Jednostavan život" (1990, naslov originala se i ne trudim da napišem).
Na žalost, čitanje ovog romana je samo potvrdilo moje sumnje da se lični život čitaoca (mene) i te kako odražava na to kako će prihvatiti neko književno delo. Tako da se moj uzburkani i dinamični životni period kroz koji sam prolazio nikako nije usaglasio sa mirnoćom i laganim tokom koji sam do sada nalazio kod svakog japanskog pisca, pa i Oe-a, pa još u romanu koji se zove "Jednostavan život"!
Zato nikako nisam mogao da se "uključim". Iako je japanska staloženost i začuđujuća naivnost usaglašena u izraženi osećaj pripadnosti društvu, i u ovom romanu toliko prisutna, da svakako ostavlja utisak.
Šta možete dobiti ovom knjigom? Osećaj da nešto shvatate o jednom dalekom, razvijenom, društvu. Začetke teških životnih i filozofskih pitanja na koja se odgovor daje na možda jedini ispravan način: živeti "jednostavan" život!
Ali, avaj, usporenost, "lagana vožnja"... nikako nisu odgovarali mom unutrašnjem životu!
Na kraju krajeva.. da li bih je preporučio?