10.07.2012.

Big biznis

U potpunom poslovnom haosu koji vlada u našoj zemlji Srbiji. U opštoj nezaposlenosti i depresivnoj panici... ja sam se zaposlio u dobrostojećoj stranoj firmi sa zaduženjim koje obuhvata prostor veći od Srbije !!!

....
tajac
....

Na ovu temu sada mogu pokrenuti priču u raznim pravcima, (kako... šta sad... moral... sloboda... razlike...) a ja ću pokušati da na sve odgovorim kratko.
Kako? Znate onu priču kako je Rokfeler postao bogat ?
"Imao je jednu jabuku... lepo ju je očistio i prodao. Onda je kupio dve. Ponovo ih je dobro očistio i prodao da kupi tri. Posle tri meseca mu je umrla bogata tetka i dobio je basnoslovno nasledstvo !"
Tako i ja. Radio sam kao preduzetnik. Moram reći... mučio se.
Uvek bez para, u stalnom pritisku da moram platiti ovo i ono. Osećao sam se kao divlja zver koja očekuje (i nalazi) nedaću iza svakog drveta.
Ali, trudio sam se da se to ne vidi. Koliko toliko sam održavao zdravlje, dobro raspoloženje koliko god je moguće, dobar izgled u granicama prirode... Trudio sam se da naučim nove stvari. Bio radoznao, pamtio, učestvovao, doprinosio... I onda sam dobio nenadanu pomoć !
To je to. Mogao sam da je i ne dobijem. Mogao sam da ostanem "borac"... siromašan. Srećan sa svojom decom dok ih gledam kako rastu musava i mršava. I da se nadam da će im to biti škola... i da će imati više sreće nego ja.
Ali, da nisam bio spreman... da nisam bio "u formi"... nikakva mi pomoć ne bi mogla pomoći ! Zato, ako neko traži moj savet: Budite spremni. Nije istina da će uvek nešto "doći". Možda i neće. Ali, ako niste spremni, čak i ako dođe vi to nećete iskoristiti.
......
Druga tema je "paralelni svet" koji otkrivam u svojim 40-tim. Paralelni svet zaposlenih u velikim firmama. Tek sada mi je jasno kako neko može život da provede, a da uopšte ne shvati da živi pod staklenim zvonom. Tako dobro zaštićen od spoljašnjeg haosa.
Zamišljam mladog čoveka koji se posle škole zapošljava u ovakvoj firmi. Ispred očiju mi prolaze sve te gomile "sposobnih", "uspešnih"... svi oni za koje sam lomio glavu pokušavajući da razumem šta to oni imaju!?
Sada mi se stvari otvaraju. Oni imaju sreće. Sreće da se kreću u krugovima velikih uspešnih firmi.
Big biznis.
Kamioni, avioni. Ali stvarno.
Verovatno bi neko pomislio da sam težak folirant kada izlazim iz novih kola i preko slušalica pričam na svom najnovijem Blackberry-iju koliko kamiona će kad i kuda proći !
Lakoća života je fascinantna ! Dobro, česta putovanja, potpuna mentalna usredseđenost, "usisavanje" od strane korporacije... dobro. Možda je sve to tako. Ali, ljudi... ja plaćam svoje mesečne račune!

Rekao bih da je osnovna razlika što ljudi u ovom paralelnom svetu rade za pare... a ljudi izvan staklenog zvona rade za život!

Pa se vi sada mislite.

A ako ste "kadar". Ako ste član te elite.. političke, poslovne... kakve god... Vi jednostavno NE SHVATATE. A i ne treba da shvatite. Kada bi shvatili, ne bi ste bili tu gde jeste.

Da li će me kasnije uhvatiti problem hijararhijske borbe... intriga... osećaja sputanosti i neslobode ? Možda, ne znam.. ali za sada... imam samo osećaj nenormalnog olakšanja. Olakšanje od straha, straha od života, straha od svakog poštara, policajca, bilo kog radnika koji je došao da mi seče struju, vodu... da mi nosi stvari iz kuće...
Mali preduzetnik, ha. Kakvo dramatično zanimanje.
Sada su mi jasni i ljudi iz ovog "velikog posla" koji požele da otvore svoje firme. Uvek sam ih gledao sa podozrenjem i nerazumevanjem. Ali, u velikom biznisu stvari tako lako funkcionišu, tako ste dobro prihvaćeni, tako ste svuda dobrodošli, tako vas cene i poštuju, ... tako je sve lako... da veoma lako pomislite da je to normalno stanje stvari. Ne pomišljate da će se sve to raspršiti kako iza vašeg imena više ne stoji ime firme.
Retki su ljudi koji otvore svoje firme i budu u tome uspešni. Možda još par godina, po inerciji... ali, stvari se brzo razvodnje.
Mada mi je sada jasno i odakle nenormalan strah od gubitka posla. Ako ostanete bez posla... ostajete kao riba na suvom. Dramatično.

Još jedna tema koja mi se nameće. Postao sam čak i pro-Microsoft orjentisan. Dokle više te hajke na Internet Explorer. Iz inata sam počeo samo IE da koristim. Chrome ne radi ono što treba da radi, nego radi ono što on misli da treba. Google vas primorava na neka rešenja za koja vam posle par meseci kaže da su napuštena... a u "big biznisu" je to nedopustivo.
Big biznisu treba konstantnost, stabilnost, sigurnost.
Da li to košta ? To nije pitanje. Sve što radi i treba da košta. To je stav "big biznisa", i to je ono što danas pokreće svet. Plaćajte! Plaćajte sve i što više!
Kupujte moje, a ja ću kupovati sve što mi treba.
I sve to tako lepo funkcioniše u tom "staklenom zvonu". A iskreno, za sada mi se više sviđa život u staklenom zvonu nego sloboda divljaštva.
Mrzite me. Možda sam star i umoran !?

V. - Pinčon

Roman V. je prvenac kontraverznog i misterioznog Tomasa Pinčona (V.Thomas Pynchon, 1963.)
Ja sam još pre nekoliko decenija :) bio zadivljen njegovom "Objavom broja 49", koja mi je između ostalog pokazala i da su neki "popularni" srpski pisci samo plagijatori.
Međutim, retkost prevoda Pinčona, koji je uslovljen njegovim retkim, ali često prekomplikovanim delima, učinilo je svoje, pa ja ovog pisca nisam više čitao.
Bilo bi bolje da je tako i ostalo.
Teorija zavere, tajna društva..., koja se u "Objavi" razumeju kao satira, u Pinčonovom prvom i mnogo obimnijem delu "V." su prisutni previše dugo i previše komplikovano.
Komplikovanost, koja je glavna odlika Pinčona uopšte, u obimnom delu tipa "V." je nešto što će vas odbiti, i naterati vas da knjigu definitivno prestanete čitati.
Jedina dobra strana ove knjige, je da je posle nje došla "Objava broja 49", a to znači da je i pisac prepoznao probleme, i pronašao se u mnogo kraćoj formi koja može sebi dozvoliti komplikovanosti nerazumevanje.

26.02.2012.

Nezaposlenost u glavama

Pogodila me je rečenica u intervjuu jedne domaće "estradne zvezde" koja je rekla "Naravno da želim da vreme provodim kod kozmetičara, pedikira, u bioskopu i pozorištu, i da se posvetim deci, a da mi muž sve to obezbeđuje..."
Nije bitno ko je ovo izjavio, važno je da je ovo stav verovatno ogromne većine ljudi danas na planeti. Neko to očekuje od muža, neko od plate, neko od države... a zapravo većina misli da im to pripada, da im pripada pravo da budu lenji, da rade što manje, i da se što više bave sobom, fizički, i da sebi povlađuju.
Ovo je izjavila "zvezda" u svojim ranim 40-tim, u naponu svoje snage. Propadnica generacije koja će po socijalnim mrežama postovati idilične priče kako su se nekada poštovale "prave vrednosti", kako današnji crtani kvare decu... a ne vidi da je ona, i njena generacija, zapravo tvorac tih crtanih, da su se njene "prave vrednosti" pretvorile u sebične i ništavne ciljeve!
Danas je "tako normalno" da želimo takve, najblaže rečeno, prostakluke.
Svedoci smo društvenih promena, ili bar komešanja, izazvanih realnim problemima, ali i ovakvim očekivanjima.

Istina je da su vladajuće strukture poništile demokratsku viziju smenjivosti. Istina je da ovakva pozicioniranost za sobom donosi korupciju, pojedincima donosi pravo vlasti. Velike društvene mase su onemogućene da napreduju ili da se bar osećaju zadovoljno ili jednako.
Istina je da postoji bunt protiv ovakvog stanja, i da je bunt sve veći, agresivniji i opipljiviji. I istina je da je taj bunt opravdan.
Međutim, ono što nije dobro u tom buntu, je da on prepoznaje samo protivnike (korumpiranu vlast, banke, vladare iz senke...), ali ne prepoznaje i ciljeve, šta zaista možemo uraditi kada (i ako) pobedimo sadašnju vlast?

Sve se svodi na ciljeve sadržane u rečenici koju sam citirao na početku... ovo je bunt onih koji bi želeli da više vremena provedu kod kozmetičara!?

Moja omražena "autorska prava"!
Muzičari... o čemu oni sanjaju i za šta se bore? Da im svi, večno, plaćaju za njihove pesme!? Previše je naporno vežbati i praviti koncerte, previše je naporno noći provoditi po kafanama... Cilj je da mi se plati! Nije cilj da uživam u tome što radim, da unesem svoju emociju, želju, razmišljanje... sebe... u umetnost i da mi to pruži zadovoljstvo. Neee. Cilj je "da mi se plati"! I to ne jednom, nego svaki dan, i to svi. (Ovo pišem prvenstvo misleći na sistem kolektivne zaštite prava).

Ali, ovo je takođe razmišljanje današnjice, koje ne može doneti ništa dobro. Ovo je glorifikovanje i potenciranje autorskih prava, gde je ideja upravo negativna, i anticivilizacijska, ili antiljudska: "Moj je cilj da napravim nešto što će mi omogućiti da nikada više u životu ne radim, ni ja ni moji naslednici!"

Ovo je srž problema, srž borbe koja se mora voditi! Autor je stvaralac kao i svaki drugi! Njemu treba da bude plaćeno delo, a ne da mu cilj bude raj na zemlji! Ako hoće više para, mora više raditi, kao i svako drugi!
Dozvoliti autorska prava, u pravcu u kome to vode izuzetno bogate firme koje su počele da gube svoje profite, je jednako propasti civilizacije.. urušavanje iznutra... urušavanje fizičkih koncepta rada!

Ono što danas traže za autorska prava, vodi u haos u anarhiju... jer samo rad može obezbediti da stvari budu uređene u upotrebljive oblike, a da se sve ne pretvori u običan haos pokretnih atoma... kuda nas danas vode.

Smatram da je nezaposlenost najveća pretnja savremenom društvu! Od nezaposlenosti počinju svi problemi. Ali, postoje dve vrste nezaposlenosti, objektivna i subjektivna.

Imamo objektivne probleme. Moramo priznati da koliko god nam je tehnologija pomogla, donela nam je i probleme sa kojima se nikada ranije nismo susretali... Donela nam je preveliku proizvodnju, donela nam je gomilu proizvoda, često bespotrebnih.. donela nam je sve manju potrebu za ljudskim radom...
Tehnologija nam je donela paradoks da danas proizvodimo više nego što nam treba, ali nam to nije dovoljno!
Ovo je realan problem nezaposlenosti. Veoma opasna stvar.
Međutim, mi ovu opasnu situaciju pogoršavamo... subjektivnom nezaposlenošću! Našom idejom kako bi život trebao da nam izgleda! Mi želimo nezaposlenost!?
Da li je ovo možda i veći problem?

24.02.2012.

Jednostavan život - Kenzaburo Oe

Japanski pisac, Nobelovu nagradu je dobio samo par godina pošto je objavio roman "Jednostavan život" (1990, naslov originala se i ne trudim da napišem).
Na žalost, čitanje ovog romana je samo potvrdilo moje sumnje da se lični život čitaoca (mene) i te kako odražava na to kako će prihvatiti neko književno delo. Tako da se moj uzburkani i dinamični životni period kroz koji sam prolazio nikako nije usaglasio sa mirnoćom i laganim tokom koji sam do sada nalazio kod svakog japanskog pisca, pa i Oe-a, pa još u romanu koji se zove "Jednostavan život"!
Zato nikako nisam mogao da se "uključim". Iako je japanska staloženost i začuđujuća naivnost usaglašena u izraženi osećaj pripadnosti društvu, i u ovom romanu toliko prisutna, da svakako ostavlja utisak.
Šta možete dobiti ovom knjigom? Osećaj da nešto shvatate o jednom dalekom, razvijenom, društvu. Začetke teških životnih i filozofskih pitanja na koja se odgovor daje na možda jedini ispravan način: živeti "jednostavan" život!
Ali, avaj, usporenost, "lagana vožnja"... nikako nisu odgovarali mom unutrašnjem životu!
Na kraju krajeva.. da li bih je preporučio?

06.01.2012.

Sloboda - s novim godom 2012

Roman "Sloboda" (Jonathan Franzen, Freedom, 2010) spada u grupu debelih, klasičnih, realističnih, romana, tipa ruskih klasika. Amerikanci su možda jedini ostali verni ovom tipu književnih dela. I ja to volim, još od "Sveta po Garpu", pa do sada mojih omiljenih "Middlesex"-a ili "Biblije otrovne masline".
Sloboda se bavi najaktuelnijim pitanjima od svih nabrojanih dela, dobila je sjajne kritike, uključujući i od Obame, predsednika US-a... ali, ipak, ne mogu je svrstati u moje favorite.
Čini mi se da je iz prevelike želje da se dohvati pitanja iz najvišeg političkog i društvenog ranga, autor propustio priliku da ispriča verodostojnu, ljudsku, porodičnu priču koja bi treba da je u osnovi ovog romana.
Likovi prebrzo i previše lako osvajaju najviše ciljeve, postaju uspešni, bogati i slavni, bez previše upuštanja u ovaj proces, uz lakonsko objašnjenje "on zna raditi".
Ja, kao čitalac, sve vreme sam u nedoumici da li je moguće da je u toj Americi to TAKO LAKO!? Da li je moguće da završite fakultet, i sve što treba da radite je da budete vredni da bi ishranili četvoročanu porodicu i izgradili sopstvenu kuću sa više automobila!?
Pored svih kontraverznih pitanja koja su dotaknuta u ovom romanu, od moralnih ratnih pobuda, do zaštite okoline... ja se sve vreme pitam: Da li je ovo moguće!? Da li je ta Amerika stvarno TOLIKO obećana zemlja!? Mesto gde samo treba raditi, i novac se stvara sam od sebe!?
Da se razumemo, ovo uopšte nije propagandni pamflet, čak naprotiv, autor je očigledno hteo da bude veoma kritičan prema savremenom američkom društvu... ali ta njegova želja je u neskladu sa događajima opisanim u knjizi... gubite interesovanje za ekologiju ili mračne ratne ciljeve kada razmišljate o opstanku! A opstanak je ovde propušten da se opiše... bar sam ja stekao takav utisak.
Druga tema koja se ovde obrađuje je depresija. Rekao bih da je autorov stav da je depresija sastavni deo života, što je možda i istina. Samim tim, kao da je i ta tema izgubila smisao, tako da ja o tome više neću govoriti, a to je i moj, čitalački, stav o poruci ove knjige na temu depresije: veoma uopšteno, pa time i bez oštrice.
Sve u svemu, neke nedoumice savremenog (američkog) društva ovde jesu lepo opisane. Na žalost, put kojim je autor odlučio da se dođe do tih tema je nedovoljno dobro smišljen.
Da dodam... Autor je dao veoma hrabar naziv svojoj knjizi, Sloboda, aludirajući na komplikovane životne sprege koje vam u trenutku kada pomislite da ste ostvarili slobodu, pokazuju da ste se samo upetljali u nove okove.
Ja bih u ovoj filozofiji ipak ostao veran autoru sa naših prostora, koji je na ovu temu govorio pre 30 godina... Branimir Štulić:
"Sloboda je žena, uzmi je...
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi"
:)

I za kraj, da se zahvalim prijateljima koji su mi skrenuli pažnju na ovu knjigu. Saznao sam nove stvari i stekao nove uvide, a to je, na kraju krajeva, ono što očekujemo i zašto se upuštamo u čitanje. Hvala.

04.01.2012.

NFL playoff 2012

Završena je regularna 2011 sezona, i kako je napisano u jednom tekstu: "Neka sada (prava) igra počne".
Glavni utisci iz ove sezone su
1. Značajan pad gledalaca na stadionima, koji čak ni dobro uhodani "blackout" nije uspe da sakrije
2. Propast dva tima koji su najavljivani kao velike nade: Philadelphia Eagles i New York Jets.
3. Vaskrsenje jednog tima koji je godinama bio najgori: Detroit Lions
4. Prva sezona kvoterbeka koji obećava da postane jedan od najboljih igrača u istoriji: Cam Newton iz Carolina Panthers-a, i
5. Stvoren je pravi celebrity kvoterbek, Tim Tebow iz Denver Broncos-a.

U doigravanje se plasiralo 12 timova, i evo redosleda po mojoj proceni o verovatnoći osvajanja titule:
1. Green Bay Packers - Prošlogodišnji pobednici, i ekipa koja je u prvih 15 kola ove sezone bila jednostavno SAVRŠENA! Da su tako nastavili, bili bi daleko ispred svih. Međutim, poslednje utakmice su odigrali loše, jednu izgubili, u poslednjoj nije igrao Aaron Rodgers!? Doduše, nisu imali motiva da se bore, jer su osvojili sve što su mogli, ali već smo ranije videli ovaj scenario... odlični tokom sezone, na kraju se umore, i onda u play off-u jednostavno ne stignu da se vrate u formu. Nadam se da se to neće dogoditi ovogodišnjim Packersima, jer je ono što su prikazali tokom prvih 15 kola je bila - pesma.
2. Baltimore Ravens - Oni su na drugom mestu samo zbog sistema takmičenja, tj činjenice da ne mogu da se sretnu sa Packersima pre velikog finala. Mislim da su najkvalitetniji tim iz one druge grupe. Tokom sezone su bili često tihi i izgubili su nekoliko utakmica od slabijih od sebe, ali su ipak sve vreme pokazivali konstantnu posvećenost, koja ih ove godine može dovesti daleko.
3. New Orleans Saints - Koliko god sam bio protiv ove ekipe koja je osvojila Supebowl pre dve godine, sada sam ipak oduševljen njihovom igrom. Sezonu su počeli malo lošije, ali kako je vreme išlo, bili su sve bolji i bolji. Drew Brees je oborio sve rekorde koje jedan kvoterbek može da napravi tokom sezone. Samo činjenica da će, ukoliko sve ide po očekivanjima, finale pre finala igrati u zaleđenom Green Bay-u, a ne u svojoj klimatizovanoj dvorani, je odlučila da ih stavim posle Packersa.
4. New England Patriots - Iako za njih navijam, nisam oduševljen onim što su prikazali tokom sezone. Iako su najbolji u svojoj grupi, stavljam ih iza Baltimora, jer su ipak ekipa koja ima najgoru odbranu od svih u playoff-u. Često su pobeđivali zbog grešaka protivnika, ali, to je na neki način njihov stil igre. Ipak, su bili konstantni u svom čekanju grešaka.. pa, ako tako nastave.. možda nešto i urade.
5. Pittsburgh Steelers - Prošlogodišnji finalisti. Ne bih se iznenadio da se i ove godine ponovi finale sa Packers-ima. Na žalost, u poslednjih nekoliko kola su imali nekoliko povreda, i pad kvaliteta igre je primetan. Da su ostali na nivou negde iz sredine sezone, zauzeli bi drugo mesto u ovoj mojoj listi... ovako.. možda im je i ovo peto previše.
6. New York Giants - Ovo je ekipa od koje očekujem najviše iznenađenja. Osvojili su mesto u playoff-u tek u poslednjem trenutku, igraju promenljivo, čas odlično, čas tragično. Ali, ne mogu da zaboravim da su upravo tako izgledali i kad su pre nekoliko godina osvojili SuperBowl protiv favorizovanih Patriots-a. Toliko me podsećaju na sebe iz tog vremena, da ih stavljam kao potencijalno iznenađenje.
7. San Francisko 49ers - Došli smo u donji deo liste, među ekipe koje imaju manje od 50% šanse da osvoje prvenstvo. I tu stavljam ekipu koja ima drugi najbolji rezultat iz regularne sezone. Niko to nije očekivao, i očekivanja su sada prevelika. Ipak, mislim da su do sada dosta pobeđivali na iznenađenje, i da ne mogu daleko protiv ekipa koje će se pripremati posebno za njih.
8. Atlanta Falcons - Čvrsta i dobra ekipa. Godinama u vrhu, nikada zaista visoko. Volim ih, ali su na žalost ipak manje kvalitetni i od Packers-a i od Saints-a. Da nema ova dva tima, Atlanta bi mogla daleko, ovako... to je ipak zid.
9. Detroit Lions - Najveće pozitivno iznenađenje sezone. Igrali su odlično, pobedili neke važne utakmice. Ipak, njihov uspeh je još uvek mlad, nisu dovoljno zreli za stvarne pobede. Ako ostanu na okupu i u dobrom stanju, budućnost je njihova.
10. Denver Broncos - O njima se možda najviše priča. Naravno, Tim Tebow. Pobedio je nekoliko utakmica za redom, sve u poslednjim sekundama, i tako obezbedio playoff za ovu, možda ne tako lošu ekipu, ali ipak lošiju nego što se o njima priča. Mislim da nikako nisu dorasli dobrim ekipama, a to se videlo i porazima od Lions-a ili Patriots-a tokom sezone.
11. Huoston Texans - Prvo učešće u playoff-u za ovu ekipu. Ipak, poslednjih nekoliko godina su bili na pragu, ali su na žalost imali nepobedive Colts-e u grupi. Sada kada ovih nema, Texans-i su u igri. Na žalost, povrede su ih desetkovale u poslednjim kolima, a to se odrazilo i na drastičan pad u kvalitetu igre. Jedina sreća im je što u prvom kolu igraju protiv:
12. Cincinnati Bengals - Najgora ekipa u ovom društvu. Jeste da je to mlad tim, jeste da su kao takvi možda i ljubimci.. .ali. Jedina šansa im je što u prvom kolu igraju protiv desetkovanih Texans-a.