30.05.2011.

Muškarci koji mrze žene, maj '11

E, pa evo i jednog trilera. Pretpostavljam da je ovakva vrsta romana verovatno najčitanija. Postavlja se pitanje, zašto je pridev "popularno", negativan? Zaista, ne mogu reći da previše poštujem ovakvu vrstu književnosti. Čak šta više, imam i predrasude, pa kada mi osoba sa kojom se upoznajem kaže da voli mnogo da čita, ja se zainteresujem "Šta?", a ta osoba počne da nabraja naslove tipa "Muškarci koji mrze žene"... u meni splasne svaka vrsta uzbuđenja :(
Ali, dobro. S vremena na vreme možete "oprati" mozak ovim najčešće debelim knjigama koje pročitate u rekordnom roku. Ovakve knjige se ne mogu čitati polako, jer je njihov cilj upravo to da vas natera da pogledate šta je bilo na sledećoj stranici.
Što se toga tiče, "Muškarci koji mrze žene" (Stieg Larsson, Män som hatar kvinnor, 2005) ima sve kvalitete jednog dobrog trilera. Brza radnja, jasne rečenice, kristalno obrađeni pozitivni likovi, zacrnjeni negativni likovi, i izmaglica od likova koji će se tokom radnje svrstati na jednu, ili drugu stranu - što je, na kraju krajeva, i zaplet.
Dakle, uzmete knjigu, i ne odvajate se do kasno u noć. Znači - dobra.
Međutim, "Muškarci koji mrze žene" nam daje i neke dublje poruke.
Prva je pokušaj da u našim umovima konstruišemo društvo kao što je Švedska, i da uvidimo probleme sa kojima se oni suočavaju. Ono što oni nazivaju "problemom" mi smatramo svakodnevnim životom! I ovo čini da nas malo "zaboli glava" od poremećenih vrednosti.
Druga tema koja se obrađuje je nešto što se u poslednje vreme naziva BDSM. Ovde je prikazan onaj najcrnji i najnegativniji pogled, odnosno deo. Sam sebe čudim kako sa godinama sve više postajem simpatizer BDSM-a, ali to čega sam ja simpatizer nema mnogo veze sa onim ovde opisanim. U samoj osnovi. Mada, moram priznati, da mi ponekad izgleda da je i sam pisac u stvari simpatizer, ali želi da jasno prikaže i odvoji ono što neupućeni mogu pogrešno shvatiti. Znam da je ovaj poslednji pasus malo nerazumljiv, namerno.

Нема коментара:

Постави коментар