Buha - a tako velika

Sve više uviđam da sam, na neki način, opčinjen likom i delom čoveka koji se po srpskim medijima zove Ljubiša Buha, zvani Čume. Toliko sam zbunjen onime što se o njemu govori da, verujte mi, ponekad pomislim da taj čovek u stvari uopšte ne postoji.
Da li je on Robin Hud koji pravedno uništava zlikovce, da li je on kriminalac koji se uvek izvuče, da li je on jedini izvor informacija organima reda, da li je on jedan od onih zbog kojih svi grcamo u nemaštini...?
Ili ne postoji, ili zaslužuje da se o njemu snimi film, napiše knjiga... ili šta god već. Ovo bi valjda bio pravi Holivudski spektakl, i verovatno bi ga igrao Brus Vilis (iz mlađih dana). I to bi sigurno bio domaći film koji bih pogledao, za razliku od svih drugih.
Pokušaću da rezimiram šta o njemu znam (ako negde pogrešim, unapred se izvinjavam, pišem iz sećanja bez ikakvih činjenica):
Za mene počinje tamo početkom 2000-tih, tokom serije nebuloznih tekstova po dnevnim novinama, vezanih za delovanje podzemlja u Srbiji, za koje se kasnije utvrdilo da su prethodile atentatu na Đinđića. Tu se Buha pominje kao jedan od glavnih učesnika, čega? - nemam pojma. Ko je koga lagao, ubijao, otimao, cinkario... nisam uspeo da shvatim, a verujem ni niko drugi jer su tekstovi često bili kontraverzni, neverovatni ili jednostavno neshvatljivi.
Sledeće pojavljivanje je prilikom eksplozije u njegovoj firmi, za koju se ispostavlja da je monopolska firma u poslovima asfaltiranja u Srbiji. Cela država nema mogućnosti da kupi, iznajmi, dozvoli nekom drugom da dođe u posed sredstava za asfaltiranje, već to ima samo ta firma koja je bila na meti terorizma. Cela država se angažuje na "rasvetljavanju" zločina koji je ugrozio prosperitet.
Zatim gospodin Buha dobija status "zaštićenog svedoka". Za sve ove godine tih "specijalnih" suđenja (koja nisam baš pomno pratio) nikada nisam shvatio šta Buha govori, i da li uopšte nešto govori.
Onda se pojavljuje kao lik čije se obezbeđenje "pokoškalo" (sa po nekim ispaljenim metkom) sa obezbeđenjem jednog drugog neobjašnjivog biznismena.
Puškaranje se događa u sred dana, u prometnom delu grada, a obezbeđenja (oba) se sastoje od po nekoliko vozila i neobjašnjivog broja sadašnjih i bivših pripadnika regularnih oružanih snaga Srbije. Svi naoružani i laki na obaraču, da ne kažem "nervozni"!?
Samo par nedelja posle toga, gospodin Buha, kako prenose novine, svojim vozilom, koje je išlo preteranom brzinom, ubija pešaka na autoputu. Ne da ga ubija, već raznese telo čoveka, za koga se ispostavlja da je osvedočeni kriminalac koga su mnoge nevine žrtve proklinjale zbog njegovih zlodela.
Buha, zaštićeni svedok, u sred noći sada nema obezbeđenje (ili ima, a onda samo zamislite kolonu pratećih vozila koja idu više od 200 km/h), i nije kriv, čak ni za prekoračenje brzine.
Gospodin zaštićeni svedok je i dalje ponosni vlasnik firme koja asfaltira Srbiju. Da li je i dalje monopolista, nije objašnjeno, ali sudeći po rezultatima asfaltiranja u Srbiji (koja su uspela da ovu našu jadnu zemlju izvrgnu velikom ruglu) izgleda da jeste, i po svemu sudeći asfaltiranja, koje je na svakom drugom civilizovanom mestu gotovo redovna godišnja aktivnost, u Srbiji postaje jedna od najskupljih delatnosti.
Ja sam (zadojen američkom propagandom) zamišljao da zaštićeni svedoci žive inkognito, primaju neku prosečnu platu, i trude se da za njih niko ne zna. Ali, izgleda da se kod nas svedoci štite tako što im se obezbeđuju najunosniji javni poslovi.
I onda njegova žena objavljuje da se sprema da snimi muzički album Prihod će dati u dobrotvorne svrhe za pomoć deci. Neće praviti koncerte i pevati po kafanama, a na pitanje kako će onda zaraditi taj novac za dobrotvorne svrhe, odgovara da njen muž koji će to finansirati to radi zato što voli decu i voli da im pomaže.
Jedini način da zaradi Albumom je da joj novac isplati OFPS, što izgleda da i nije toliko neverovatno. Jer ako deoničar Mirko Cvetković (za koga sve više sumnjam da je uzrok mnogim nedaćama u ovoj zemlji, i to svesno, ne zato što je tih i povučen, baš naprotiv) dozvoljava da njegova država bude predmet sprdnje zbog svojih puteva a da na tome zarađuje zaštićeni svedok, onda se ne bih iznenadio da ovo bude jedna od umetnica koja će biti zaštićena jedinstvenim Zakonom o autorskim pravima.
Sve ovo veoma podseća na onu seriju nebuloznih tekstova s početka prošle decenije. I ja moram da primetim vezu između vlasti DS i nebuloznih tekstova po novinama. U ovo sam siguran, a zašto je to tako, verujte mi da ne umem da objasnim.

Da li sam nešto zaboravio u nabrajanju podviga našeg junaka? Sigurno jesam, ali i ovo je dovoljno da se začudim i zapitam: Da li je ovo moguće? Sve ovo zvuči kao šala... taj čovek ili ne postoji, ili je žrtva takve igre slučaja da to prkosi prirodnim zakonima. Voleo bih da neki umetnik stavi na papir sve ove podvige, i to romansira - verujem da mu ne bi verovali da je to istina.

2011 NFL play off

Oh, predviđanje o subliminarnom PR-u i veličanju procesa "greh-pokajanje-oproštaj" se završilo porazom Philadephia Eagles-a u prvom kolu play off-a. Doduše, došao je kraj i veličanju obnove, pa su i New Orleans Saints-i ispali u istom kolu.
I ko je sada ostao, i šta će to značiti za US? Da pogledamo: (po verovatnoći pobede)
1. New England Patriots - na kraju su se izdvojili kao najveći favoriti. I predstavljaju onu vladajući Ameriku, iz najstarijih, najbogatijih krajeva. Tradicija, ali na američki način - sve na svom mestu, podmazani zupčanici, ne toliko sila koliko primenjena intelegencija. Respect!
2. Atlanta Falcons - jedini preostali predstavnici Juga. Novo bogatstvo, ali Coca Cola tipa. Jaki, iskusni... Poraz im je jako dobro znan, ali uvek iskoriste svoj trenutak.
3. Pittsburgh Steelers - stari čelični momci. Predstavnici industrijske amerike koja je na umoru... Da li će stari industrijalizam ponovo oživeti?
4. Green Bay Packers - socijalizam, američki. Treba potražiti odgovor na pitanje zašto se socijalizmi ukorenjuju u severnjačkim društvima? Ali, ipak, mislim da sadašnji US nije dobro tlo za pobedu socijalističkog tima.
5. Baltimore Ravens - dugo među najboljima, nikada najbolji. Čelična odbrana predvođena najvećim pozitivnim bilder filozofom današnjeg NFL-a, Ray Lewis-om. Sada pomognuta mlađim snagama, ali još uvek im je potrebno "ono nešto" da bi prešli najveće prepreke.
6. Chicago Bears - Pre sezone ih niko nije uzimao ozbiljno. Dogurali su jako daleko. Ali, Čikago je to, nikada sam centar, ali uvek moćan.
7. New York Jets - evo nekoga iz samog centra, ali tim koji je malo više "radnički", a manje akademski, a to izgleda nije nešto što prija Njujorku. Ta njihova neusklađenost im je i najveći problem, pa, iako su se ove godine izuzetno potrudili, bilo bi pravo iznenađenje da pobede.
8. Seattle Seahawks - najgori tim koji je ikada ušao u play off! I pobedili su važeće prvake u prvom kolu! Ali, i dalje izgledaju kao da su tim "sa ulice", i nekako su uspeli "na foru". Ipak je to Sijetl, dom mnogih čudnih uspeha, ali svi se ipak odsele odatle čim dobiju priliku.

P.S. Sada se sve završilo. Pobedio je tim sa broja 4 moje liste. Ovo potvrđuje i moje pogađanje rezultata ovog playoff -a, a to je ravno 50%. Zaključak: ne treba se kladiti.
Ali, ko može da ne voli tim koji igra u gradu od 40.000 stanovnika sa stadionom od 60.000 koji je stalno pun!? I to narednih 10 godina :)
Tako je i Amerika izabrala za ovu godinu: Hajde da volimo i negujemo one naše male, svakodnevne, lepe stvari.

Moja prva knjiga - 11 godina kasnije

Neko je rekao da je "dobro vreme za umetnost ono koje je loše za življenje". To se sigurno može primeniti na 90-te, ili moje 20-te godine života, kada sam trebao najluđe da se provodim i da steknem čvrste osnove svoje ličnosti.
A ja sam, usled nemoći i očaja, pisao. Tako sam odlučio i da napravim knjigu "Skica za roman Sivi ljudi". Izdao sam je kao samoizdat u sumrak Slobine ere, kada se "revolucija" osećala u vazduhu.
Tada sam pomišljao: "Sačekaću 10 godina, pa ću videti. Ovo će ili biti dobro, ili ću sve knjige sakriti od sramote!" I šta se dogodilo?
Ni jedno ni drugo, uočavam mladalačke greške, loše sagledavanje stvari - dovoljno da ne mogu u potpunosti da se složim sa onim napisanim. Sa druge strane - cilj mi je bio da objasnim kako izgleda stanje uma u jednom trenutku, na jednom mestu. I mislim da sam u tome uspeo.
Sada možda izgleda čudno da tada nismo mogli da pojmimo velike tržne centre (što nam danas izgleda kao sastavni deo života). Ili zadivljenost kružnim tokovima - a samo par godina posle ove knjige je napravljena cela petlja kružni tok kod "Arene"... Ovo su samo neki detalji koji čine ovu knjigu onim što jeste - zarobljeni trenutak vremena.

Sa zadnje korice: "Vreme prolazi, sa njim i sećanja. Ostaje zapamćeno ono što jači nametnu kao istinu.
Ovo je samo jedna istina o vremenu međunacionalnih sukoba iz pozicije duboke ‘pozadine’, iz jednonacionalne sredine, iz mesta gde meci ne zvižde, ali koje mora da istrpi sav teret rata: ekonomski, moralni, kao izvor žive sile, kao izvor živih meta...
Prava istina nikome ne odgovara - ni onima pre, ni ovima sada, ni onima posle, ni nama, ni njima...
Ovo je priča o jednom modernom „malom“ ratu, onoliko čudna koliko to samo rat može da priredi."

Knjigu možete naručiti uz plaćanje troškova slanja za 100 dinara (1 euro) ako pošaljete vašu adresu na mail: other@ikomo.co.rs

Hvala kolegama muzičarima

Unija izdavača Srbije (USI) obaveštava javnost da su se konačno zaokružile vekovne težnje profesionalaca u oblasti izdavaštva u Srbiji i da se na radost svih građana Srbije osnovala Unija izdavača Srbije koja će od sada na adekvatan način moći da štiti ovu važnu i neophodnu društvenu aktivnost.

U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima, USI je u skladu sa svojim Statutom koji je donet na sednici Upravnog odbora, odobrila jedinstvenu Tarifu koja će se od 1. januara 2011. primenjivati na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ovom Tarifom je na pravedan i pravičan način omogućena raspodela prikupljenih sredstava kojima će se podržavati oblast izdavaštva u Srbiji.

USI će od 1. januara 2011. konačno omogućiti izdavačima da štite svoja Zakonom određena prava i unaprede struku na radost svih građana.

Takođe, USI sa zadovoljstvom ističe, da se finansiranje istaknutih izdavača, kao i same organizacije neće odraziti na standard ionako osiromašene privrede, već su pronađeni načini, u skladu sa Zakonom, koji omogućavaju finansiranje iz realnih izvora.

USI će ubuduće obezbediti da svako javno prikazivanje štampanih medija bude u skladu sa Zakonom, tako da će ustanove, preduzeća i pojedinci koji javno prikazuju, koriste, ili u čijem prostoru ili organizaciji dolazi do javnog prikazivanja štampanih medija, učestvovati u podizanju izdavačke struke. Plaćanje po jedinstvenoj Tarifi će u prvom talasu biti obezbeđeno za sve trafike na ulici, prodavnice, biblioteke i druga prodajna mesta gde su izloženi štampani mediji. Dalje, po Tarifi će pravo na unošenje i prikazivanje štampanih medija imati i vozila javnog prevoza, zatim ustanove i preduzeća, kancelarije i druga radna mesta.

Pošto je svima jasno, da je čitanje štampanih medija na sreću i radost svakog pojedinca, i da su štampani mediji svakodnevno na udaru neovlašćenog kopiranja, deo od uvoza/proizvodnje/reciklaže papira, zatim uvoza/proizvodnje sredstava za pisanje (olovaka, bojica, štampača, ekrana, tastatura, fotokopir mašina...) će biti uplaćen USI-ju koji će kasnije ta sredstva pravično rasporediti, onima koji su neovlašćenim kopiranjem najviše i pogođeni: Izdavačima najtiražnijih novina, i svima drugima koji mogu pismeno da dokažu da zarađuju više od 100.000 dinara po jednom zaposlenom.

U drugom talasu inplementiranja Tarife USI-ja koji je planiran za 1. jun 2011. nalaziće se i svi Internet sajtovi registrovani u Srbiji, kao i pravo na glasno čitanje i glasovno prepričavanje pročitanog.

I konačno, na kraju vest koja će obradovati sve buduće korisnike USI-ja: Na svojoj sednici Upravnog odbora, USI je doneo odluku da korisnicima koji se budu prijavili do 5. januara 2011 - NE naplaćuje zatezne kamate za period od početka važenja Tarife!! Na ovaj način smo izašli u susret opravdanom zahtevu Organizacije korisnika štampanih medija, sa kojom smo predano radili na usaglašavnju našeg Statuta.

Vratimo konačno ponos i dostojanstvo našoj profesiji!!!!

Unija Izdavača Srbije.

Bespuće i Novi život - decembar 2010.

Da li se i vama čini da savremena književnost možda i previše "vuče" na fantastiku? Da li je to posledica promene medija, gde se realnost mnogo brže, lakše i sigurnije opisuje na druge načine, a ne kroz književnost?
U svakom slučaju, trenutno čitam dve knjige, i obe su "slipstream- ili magični realizam" (pojam koji opisuje žanr jedne od njih, ali može se koristiti i starija reč, fantastika)
Mnogo određeniji po ovom pitanju je Ian McDonald koje se jasno određuje kao SF žanr, pa unutar njega "slipstream". Sve u svemu, čitam knjigu Bespuće (Desolation Road, 1988.) koja se upoređuje sa Markesovim "Sto godina samoće" jer govori o izolovanoj maloj ljudskoj naseobini i odnosima među stanovništvom, koje se može preneti i na celokupno ljudsko društvo.
Ipak, imam utisak da bi mi se knjiga mnogo više svidela da sam bar upola mlađi, i jedva čekam da moj 9-godišnji sin napuni još neku godinu pa da mu je preporučim.
Druga knjiga koju čitam u isto vreme je bliža realnosti (bar što se tiče vremena i prostora), ali je u najmanju ruku podjednako "fantazmična". Orhan Pamuk i roman Novi život (Yeni Hayat, 1995.)
E pa, ako je dozvoljeno imati predrasude, ja imam predrasude oko ovog pisca. Ne volim da ostavim knjigu nepročitanu, a to mi se poslednji put desilo sa njegovom "Zovem se crveno". I rekao sam sebi da to nije za mene, i eto, opet sam počeo. Ne znam, da li je to nacionalna predrasuda (ne vredi, nikako Turke ne mogu da posmatram kao miroljubive umetnički naklonjene žrtve nemilosrdnog agresivnog zapada). I možda je politika "razumevanja" učinila da Pamuka taj Zapad prihvati i promoviše baš iz razloga "pomirenja"!? Ali ja mislim da kod njega ima one iskonske neiskrenosti, koja će još dugo činiti da mi, koji smo im geografski bliži, imamo sukobe. U svakom slučaju, ako je kod Ruždija kombinacija realnosti i magije nešto što se lako čita i dolazi prirodno, kroz jezik, tako kod Pamuka sve to izgleda prenategnuto. Ili je to samo moja predrasuda.

p.s. Pred kraj Pamukovog "Novog života" sam čak pomislio da će postati zanimljiv. Makar i u petoj šestini, nema veze, i to je kvalitet - toliko dugo održavati mir da bi stigla kulminacija. Međutim, kraj je ipak potvrdio sve moje predrasude. I i dalje imam predrasude.
Sa druge strane, kako se razvijalo Mekdonaldovo "Bespuće" sve više sam uviđao da narastajuće nasilje i mračni pogled na život ipak neće biti dobra preporuka za decu, pa sam odustao od toga da ovu knjigu preporučujem. Ali, zato sam dobro razmislio o pesimizmu u književnosti i to me je nagnalo da napišem još jedan post koji se bavi ovom temom.

Otvoreno pismo novom Green časopisu

Dobio sam jedan primerak vašeg besplatnog časopisa i sa interesovanjem ga prelistao. Čestitam na ideji i energiji koju ste uložili u postojanje ovakvog časopisa koji treba da podstakne ekološku svest i kulturu.

Ipak, pored svih pozitivnih stvari koje predstavljate, verujem da bi mali istraživački iskorak odnosno analitički stav bio zanimljiviji i doprineo boljem prihvatanju (da ne kažem, "percepciji") vašeg rada. Dozvolite mi par dobronamernih primedbi i predloga:

- Zanimljiva je tvrdnja da korišćenje flaširane vode nije previše ekološko, ali kako objasniti metalni ukus u ustima koji ostaje posle "česmovače", ili različite ukuse različitih flaširanih voda? Voleo bih da pročitam o nezavisnom istraživanju na temu "Šta su, i kako se zaista pune flaširane vode?" (Ali, naravno, da to ne bude oglas "Knjaz Miloša" ili bilo koga drugog).

- Potencirate u više tekstova zamenu fosilnih goriva i prelazak na električni pogon (vozila, na primer). Ali, da li znate da je britanska Vlada obustavila program za uvođenje vozila na električni pogon? Obrazloženje je logično, ali ljudima promiče: "A odakle nama uopšte električna energija?" Drugim rečima, proces proizvodnje električne energije je podjednako neekološki (termoelektrane - kod nas najzastupljenije, ili nuklearne elektrane).
Ovo mi donosi sledeće pitanje na koje bih voleo da čitam nezavisno istraživanje: "Da li su, i koliko, opasne nukleane elektrane?" Ovo je prilično kontraverzno pitanje. Sa jedne strane: moratorijumi, somalijski pirati, Černobil... sa druge strane: sva ta USA i EU struja, Krško, ova bugarska elektrana "zalepljena" za našu granicu...

- Sada smo došli i do "omraženih" fosilnih goriva. A kako je moguće da je ministar Dulić dolazio kod nas ovde u Smederevo da bi nas ubeđivao da je izgradnja rafinerije nafte potpuno ekološka, da bi odmah posle toga njegova koleginica izjavila da se rafinerija neće graditi na teritoriji Beograda jer je to važno za zdravlje beograđana (?). Zastupate smanjivanje upotrebe fosilnih goriva a promovišete izgradnju rafinerije u naseljenom mestu (ne časopis, nego ministar), ali, avaj, to će doneti znatna sredstva istaknutim članovima Partije, pa je zato i ekološki. (A što ni postojeće rafinerije ne rade punim kapacitetom, to nije mnogo važno).

- Tako prelazimo na Partiju. Pominjali ste "ženu zmaja" i problem sa nedostatkom otpadne plastike. Još početkom 90-tih sam pokušavao da organizujem preradu plastike, uvideo problem sakupljanja i odustao od projekta. Verujem da je "žena zmaj" uložila 1,5 mil E, ali kako je moguće da je potrošila toliki novac a da nije o ovome razmišljala? Odgovor mislim da može da bude jedan od dva:
- ili je dobila donacije, odnosno nije trošila svoj novac ili podizala kredite, ili
- je naišla na "zid" podignut od strane Partije na temu prikupljanja sekundarnih sirovina.
Danas je izdavanje dozvola za prikupljanje sek. sir. isto mučno kao i dobijanje dozvole za trgovinu naftom, ili oružjem. I upravo mi se zato ne sviđaju neki delovi vašeg časopisa koji govore o "Zakonu", kojim su konačno "podeljene uloge" i slično. Ova vlast i Partija, radi po sledećem principu: prvo se donese Zakon kojim se obezbedi da Partija i njeni članovi budu "finansirani iz realnih izvora", pa tek onda može da se radi, odnosno drugi da rade, a Partija i članovi da zarađuju. (Zakon o Autorskim pravima je moj primer o kome znam puno i koji mi je ilustracija).

Ovaj deo je ono što mi se najmanje sviđa u vašem časopisu. Sami ste rekli da je besmisleno da raketodrom ima oznaku "ekološki", a nazivate US Steel "prijateljem" !? Da li ste prošetali poljima oko US Steel-a ?
Da se razumemo, samim našem biološkim postojanjem smo pretnja za ekologiju. I proizvodnja čelika je oblik postojanja, a na nama je da se trudimo da to bude što je moguće manje opasno. Sa te strane, moguće je da US Steel i jeste pozitivan. Ali, zašto onda mislite da raketodrom ne može biti ekološki?

Međutim, ono što prijateljstvo US Steel-a i vašeg časopisa implicira (uz sve one Vladine saradnike u Impresum-u) jeste da je časopis Green samo Bilten ljudi na vlasti (ili će to postati), koji ekologiju shvataju kao idealnu priliku za lično bogaćenje, a ne kao iskrenu brigu o zajedničkoj budućnosti. Ovo se prenosi i na vašu, izdavačku, delatnost. Ako ste ovo pokrenuli da bi zaradili novac, postaćete još jedna mrlja na teško bolesnim plućima ove zemlje (čovečanstva). Objavljivaćete intervjue sa ministrima ekologije koji tvrde da je rafinerija nafte čista tehnologija, odlazićete na seminare o vodama gde ćete pisati o divnim ekološkim procesima pojedinih proizvođača, divićete se novim filterima vrednosti nekoliko miliona evra, hvalićete se milionima tona prikupljenih konzervi, a u isto vreme će vam se nacija gušiti od otrovnih isparenje, vi i ljudi oko vas će živeti sve bolje i komfornije, a mase koje ne primećujete ćete gaziti kada izlazite iz čistih automobila da se ne bi uprljali u blato.

Očekujem vaš novi broj.

Otvoreno pismo advokatima povodom OFPS-a

Živimo u vreme koje postaje sve teže, finansijski, ali mnogo važnije, moralno. Da li je to ono što nazivaju “tranzicija”, ili je to, ono u šta ja više verujem, puka ljudska nezajažljivost i sebična okrutnost, te dobrota je ono što nestaje iz naših života.

Pozitivni potezi, ili čak i postojanje pozitivnih emocija, se sve više svodi na uzak krug ljudi, dobri smo samo prema članovima svoje porodice.

Na žalost, izgleda da Srbija ne samo da je deo ovog procesa, već izgleda da građani Srbije samo pokušavaju da ovaj proces sve više ubrzaju. A u ovome im svestrano pomaže Vlast, koja nas uči da je bitno samo obezbediti što više novca, nebitno od koga uzimate i na koji način (a svodi se na to da otimate od slabijih koji vam ne mogu ništa, ili molite od jačih koji vam mogu sve).

Klasičan primer, gotovo simbol, ovog procesa je OFPS (Organizacija Prozvođača Fonograma Srbije).

OFPS je organizacija koja posluje pod obrazloženjem da štiti prava proizvođača fonograma. Sve ovo je utemeljeno u Zakonu o autorskim i srodnim pravima, koji dopušta "kolektivnu" zaštitu prava gde ako postoji Organizacija, njeni akti imaju snagu Zakona.

Sam Zakon u saradnji sa Statutom i Tarifom (akti OFPS-a) praktično omogućavaju ovoj Organizaciji da bilo kog građana Srbije učini svojim dužnikom (na kraju teksta je objašnjenje kako OFPS funkcioniše, ukoliko to ne znate).

Moja firma, Ikomo d.o.o. je i sama Proizvođač fonograma. Izdajemo profesionalne DVD-e za frizere, uredno plaćamo za autorska prava i imamo ISSN broj. Od 1. januara 2011. ćemo svoja prava štititi individualno (po Zakonu nismo mogli ranije). Međutim, OFPS zadržava pravo da našim korisnicima naplaćuje što će u svojim frizerskim salonima puštati naše diskove, zato što “po Zakonu” (opet ova reč) oni naplaćaju i ako u prostoru samo postoji uređaj za emitovanje (a danas je svaki mobilni telefon uređaj za emitovanje).

(O pitanju ograničavanja naših prava kao proizvođača fonograma, da naši korisici – frizeri, u svojim salonima, ne mogu gledati naše proizvode a da to ne plate nekom drugom, tražio sam mišljenje Zavoda za intelektualnu svojinu, ali oni su mi tražili novac da bi mi dali mišljenje.)

Veliki broj malih preduzetnika (evo mi potičemo iz sveta frizera) je ogorčen na ovu Organizaciju. Teraju ih da plaćaju, uzimaju im sredstva sa računa, njihovi “inspektori” na terenu su veomo neprijatni, ponašaju se sa nipodaštavanjem... Ukoliko firme pokušaju da se bore za svoja prava, naiđu na zid sudstva koji im naplaćuje za svaku žalbu, a odluke donosi unapred (kada sam ja išao na Sud, prvo što me je sudija pitala je “Da li imate TV”, jer joj je to najlakše, ako imate TV, nećemo dalje ni da pričamo, nema veze ni to što mi plaćamo autorska prava, ni to što imamo dozvole, ništa, ako ste rođeni u Srbiji, patite).

Ima i advokata koji kada prvi put čuju za OFPS iz neverice i bez velikog proveravanja “uzmu” slučaj, pa kada “pognu” glavu opet njihovi klijente plaćaju skupe procese.

Pišem vam iz moralnih pobuda, iz osećaja pravde. Iskreno verujem, osećam, znam.... da OFPS nije pozitivna organizacija, i da se ovde ne radi ni o kakvoj “zaštiti”. Svakodnevno viđam unezverene ljude koji u dodiru sa ovim gube svaku volju za životom, svaku veru u budućnost i pravdu.

Pišem vam da razmotrite mogućnost da preuzmete slučajeve borbe protiv OFPS-a. Ja vidim nekoliko načina borbe:

1. “Terati” pobijanje ovog i ovakvog Zakona do kraja, jer ne vidim da je ikako pravedno napraviti Zakon koji omogućava privatnim Organizacijama da naplaćuju koliko i kada žele od svakoga od koga žele.
2. Ići na pojedinačne slučajeve. Moja ideja je iskoristiti član 181. stav 3 Zakona gde su dužni da korisnike obaveste o svom repertoaru, a ja sumnjam da će OFPS obaveštavati da neko nije na njihovom repertoaru. Možda se “uhvatiti” za ovo i pobijati njihove zapisnike?
3. Obaveštavati proizvođače fonograma o zlu koje radi OFPS, i insistirati da što više njih istupi iz članstva (a članovi su svi, dovoljno je samo da su u Srbiji).

Iako bih voleo ovo pod 1, predpostavljam da za ovo nemamo ni sredstava ni snage. Vama pišem zbog ovoga pod 2, ako mislite da je ovo moguće (ili imate neke druge ideje) predlažem vam da postanete “zvanična” kancelarija za odbranu od OFPS-a. Klijente ćete dobiti u velikim količinama, a troškove naplaćivati od dobijenih sporova.

U ovom slučaju, “žrtvama” bi ponudili besplatnu zaštitu, a vi bi istrpeli troškove dok ne uspete da ih naplatite. OFPS jeste solventna organizacija, ali očigledno i bliska vlasti.

Ovo bi bio vaš doprinos širenju dobrote i učestvovali bi u početku talasa dobrih dela kojima bi bilo dobro preplaviti ovu našu zemlju, jer osim rata ili revolucije, to nam je jedina opcija da izađemo iz krize u koju tonemo sve dublje i dublje.

Hvala vam na vremenu koje ste posvetili čitanju ovog pisma, radovao bi me odgovor.